12. и 13. октобра у Софији је одржано 14. заседање Скупштине за правне и јавне послове Европске радиодифузне уније (EBU). БНР је био домаћин форума, у чијем је раду учествовало више од 80 представника медијских кућа из 27 држава. Главна тема дискусије било је управљање јавним медијима у дигиталном свету.
У говору приликом отварања заседања генерални директор БНР Александар Велев је истакао да дигитализација радија суочава медиј са бројним изазовима и истовремено пружа нове могућности за бољи сервис аудиторијума. Међу говорницима је био и Милен Митев – главни правни заступник БНР и члан Правног одбора EBU.
Како оптимално регулисати јавне медије у данашњем плуралистичком дигиталном свету?
Ричард Барнли, шеф Правног одељења EBU указује на важну улогу јавних медија данас као и на значај њиховог адекватног регулисања:
“Низ истраживања показује да тамо где су јавни медији снажни и поштују високе стандарде, они постају пример за углед на медијском тржишту. Комерцијални медији су приморани да следе њиховим примером. Управо у томе је демократска улога јавних медија. По мом мишљењу њихова регулација мора бити мудра. Она треба да буде флексибилна и омогући им да се прилагоде модерном свету, где влада глобална конкуренција у којој се утркују глобални актери са неограниченим финансијским ресурсима. Ако желимо да европски јавни медији опстану, оптимална регулација је пресудна у том процесу.“
Шеф EBU за питања медијског и комуникационог права Михаел Вагнер наводи неке од кључних вредности савремених медија и изазова са којима се они носе:
„Присутна су страховања да су слобода говора и независност медија угрожене у многим деловима Европе. У повећем броју земаља приватни медији лобирају у циљу ограничавања обухвата и финансирања јавних медија мислећи да ће им то отворити додатни простор. У суштини гледано узрок финансијске кризе у комерцијалним медијима није рад јавних медија, него навике медијске потрошње које се мењају: људи све више користе интернет, а то води преоријентисању све већих финансијских средстава на он-лајн медије за рачун смањења буџета за класичне радио и тв станице. Сведоци смо и шуровања између политичара и приватних медија, има случајева у којима постоји спрега бизниса и политичара. Поред тога евидентни су покушаји вршења политичког притиска на јавне медије уз коришћење финансијских полуга, политичких именовања или застрашивања новинара.“
У том смислу експерти су једнодушни да је начин финансирања јавних медија од круцијалног значаја за њихову независност и квалитет садржаја.
„Независност јавних медија је немогућа без стабилног и адекватног финансирања“, тврди Михаел Вагнер. – Од битног значаја је да се бар неколико година унапред може предвидети каквим ће средствима они располагати – и посебно када је главни извор финансирања државни буџет. Срећом, већ има иницијатива Савета Европе које усмеравају пажњу на неопходност од вишегодишњег система финансирања.“
У Бугарској јавни медији и конкретније БНР финансира се углавном из државног буџета, а мандат генералног директора је 3 године. Ричард Барнли сматра да је потребно продужити тај мандат на 5-6 година како би се руководству медијске куће омогућило да планира на дуже стазе. Он такође наводи које су очигледне предности финансирања из претплате:
„Увек смо заговарали примену система РТВ претплате, јер с једне стране гарантује независност, а с друге представља својеврсни облик уговора са корисницима – они знају за шта плаћају и тако доприносе развоју јавних медија. У последње време због дигитализације људи мисле како поседовање радио-пријемника или ТВ апарата не значи да морају плаћати РТВ претплату, јер медијске садржаје добијају на мобилном. Зато постоји тренд увођења претплате по домаћинству, каква је пракса у Немачкој и Финској. Овај модел се показао успешним, па сада треба да упутимо разумљиву поруку грађанима, наиме да по цену неколико кафа годишње они могу допринети унапређењу рада јавних сервиса, а отуда и благостању друштва.“
Превод: Ана АндрејеваУдружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..
После скоро 80 година, у Бугарској је формирана нова гнездилишна колонија угроженог кудравог пеликана. Птице су населиле вештачка острва, која је изградило Бугарско друштво за заштиту птица у зони „Комплекс Мандра-Пода“, делу еколошке мреже „Натура..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата..
Бугарску допунску школу „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..