12. и 13. октобра у Софији је одржано 14. заседање Скупштине за правне и јавне послове Европске радиодифузне уније (EBU). БНР је био домаћин форума, у чијем је раду учествовало више од 80 представника медијских кућа из 27 држава. Главна тема дискусије било је управљање јавним медијима у дигиталном свету.
У говору приликом отварања заседања генерални директор БНР Александар Велев је истакао да дигитализација радија суочава медиј са бројним изазовима и истовремено пружа нове могућности за бољи сервис аудиторијума. Међу говорницима је био и Милен Митев – главни правни заступник БНР и члан Правног одбора EBU.
Како оптимално регулисати јавне медије у данашњем плуралистичком дигиталном свету?
Ричард Барнли, шеф Правног одељења EBU указује на важну улогу јавних медија данас као и на значај њиховог адекватног регулисања:
“Низ истраживања показује да тамо где су јавни медији снажни и поштују високе стандарде, они постају пример за углед на медијском тржишту. Комерцијални медији су приморани да следе њиховим примером. Управо у томе је демократска улога јавних медија. По мом мишљењу њихова регулација мора бити мудра. Она треба да буде флексибилна и омогући им да се прилагоде модерном свету, где влада глобална конкуренција у којој се утркују глобални актери са неограниченим финансијским ресурсима. Ако желимо да европски јавни медији опстану, оптимална регулација је пресудна у том процесу.“
Шеф EBU за питања медијског и комуникационог права Михаел Вагнер наводи неке од кључних вредности савремених медија и изазова са којима се они носе:
„Присутна су страховања да су слобода говора и независност медија угрожене у многим деловима Европе. У повећем броју земаља приватни медији лобирају у циљу ограничавања обухвата и финансирања јавних медија мислећи да ће им то отворити додатни простор. У суштини гледано узрок финансијске кризе у комерцијалним медијима није рад јавних медија, него навике медијске потрошње које се мењају: људи све више користе интернет, а то води преоријентисању све већих финансијских средстава на он-лајн медије за рачун смањења буџета за класичне радио и тв станице. Сведоци смо и шуровања између политичара и приватних медија, има случајева у којима постоји спрега бизниса и политичара. Поред тога евидентни су покушаји вршења политичког притиска на јавне медије уз коришћење финансијских полуга, политичких именовања или застрашивања новинара.“
У том смислу експерти су једнодушни да је начин финансирања јавних медија од круцијалног значаја за њихову независност и квалитет садржаја.
„Независност јавних медија је немогућа без стабилног и адекватног финансирања“, тврди Михаел Вагнер. – Од битног значаја је да се бар неколико година унапред може предвидети каквим ће средствима они располагати – и посебно када је главни извор финансирања државни буџет. Срећом, већ има иницијатива Савета Европе које усмеравају пажњу на неопходност од вишегодишњег система финансирања.“
У Бугарској јавни медији и конкретније БНР финансира се углавном из државног буџета, а мандат генералног директора је 3 године. Ричард Барнли сматра да је потребно продужити тај мандат на 5-6 година како би се руководству медијске куће омогућило да планира на дуже стазе. Он такође наводи које су очигледне предности финансирања из претплате:
„Увек смо заговарали примену система РТВ претплате, јер с једне стране гарантује независност, а с друге представља својеврсни облик уговора са корисницима – они знају за шта плаћају и тако доприносе развоју јавних медија. У последње време због дигитализације људи мисле како поседовање радио-пријемника или ТВ апарата не значи да морају плаћати РТВ претплату, јер медијске садржаје добијају на мобилном. Зато постоји тренд увођења претплате по домаћинству, каква је пракса у Немачкој и Финској. Овај модел се показао успешним, па сада треба да упутимо разумљиву поруку грађанима, наиме да по цену неколико кафа годишње они могу допринети унапређењу рада јавних сервиса, а отуда и благостању друштва.“
Превод: Ана АндрејеваДржавна агенција за безбедност на путу поводом Националног дана безбедности у саобраћају, који се у земљи обележава 29. јуна, организује једнодневни фестивал, који ће трајати од 11.00 до 14.00 часова на тргу Кнеза Александра I Батенберга, испред Градске..
Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма..
Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог..
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена...
Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац..