Последњих 10 година вишеструко је повећан број школа у свету у којима деца наших сународника у иностранству уче и говоре свој матерњи језик и одржавају везу са својим коренима. Свугде где постоји велика бугарска заједница отварају се школе, именују се наставници, а уџбеници стижу из Бугарске као поклон.
Према подацима Државне агенције за Бугаре у иностранству, тренутно ван граница наше земље има скоро 380 бугарских школа. То је заиста нешто ново – како на историјском, тако и на географском плану. Чињеница која доказује да у иностранству живе Бугари који воле своју домовину, којима је стало до свега што је бугарско и који желе да и даље остану и живе као Бугари, без обзира на то да су расути по свету.
Много љубави и вере у свој рад улаже Здравка Момчева. Већ 10 година она предаје у Бугарској школи у Лондону која носи име бугарског емигранта, политичара, дипломате и јавног радника Ивана Станчова, а једна је од најстаријих које су организоване при амбасадама Бугарске у великим европским престоницама. Здравка Момчева предаје бугарски језик и књижевност ученицима од 9. до 12. разреда. То су предмети који се обавезно уче у бугарској школи, а сматрају се основним наставним предметима.
Настава се изводи од понедељка до недеље.
„Право задовољство је рад са децом Бугара овде“ – каже Здравка Момчева и додаје да сви похађају часове не из обавезе него зато што то истински желе. „Тако је, јер Бугарска игра огромну улогу у породичном васпитању у иностранству. Сви ученици радом и донацијама учествују у разноразним добротворним кампањама које имају за циљ пружање помоћи нашој земљи. Рецимо, за Божић цртају и продају честитке а прикупљени новац донирају Центру за рехабилитацију деце у Варни „Карин дом“ који је основао патрон школе Иван Станчов. Опет за Божић ученици виших разреда приређују кулинарску изложбу. Преко спремљених јела деца представљају традиције свог родног краја у Бугарској. То нас приближава радној атмосфери у Бугарској а фолклор и религија нашег народа лако улазе у свакодневицу младих припадника наше дијаспоре“ каже Здравка Момчева и наставља:
„Пре 17 година, када сам дошла овде, страшно сам желела да докажем да ми, Бугари, имамо много више позитивних особина од других народа - како на емотивном, тако и на интелектуалном плану. И данас тврдим да ни у ком случају нисмо гори од осталих, јер смо сви ми људи! Ми, Бугари, привлачимо пажњу осталих својом самобитношћу, али морамо учинити тако да их натерамо да покажу интересовање и за нашу земљу. Мислим да нам је највећа мана самобичевање. О себи увек размишљамо у негативном плану, мислимо да смо лоши. Овакав однос корени се у лошем начину живота у домовини, резултат је недобронамерног односа према нама који пак је резултирао смањењем нашег самопоуздања као луди који вреде. Све је то сасвим нормално и логично – кад некоме стално говоримо да је глуп, да не вреди, ништа не зна и ништа не уме, он ће једног дана у све то поверовати и сам ће почети да понавља да не ваља, да само доноси зло. А истина је да су Бугари нација која је почела да пише и чита на најстаријем писаном словенском језику у Европи – бугарском. Пре потпадања под османску власт наш народ су васпитавали ратници и књижевници. Такви су били наши цареви… Због тога ми је данас веома непријатно што се Бугари са извесним пребнебрегавањем односе чак и према својој славној прошлости. Када причамо о нашим царевима ми кажемо „Борис, Симеон, Калојан“ и др., а заборављамо на реч „цар“. … Овде у енглеским уџбеницима пише да је за време владавине цара Симеона Бугарска била царство и у то се свако може уверити. Ово морамо променити - пренебрегавајући однос према самим себи“.
Као активан члан бугарске заједнице у Лондону, Здравка Момчева води рубрику у локалном бугарском листу „БГ Бен“. Каже да преко ње, а и преко своје поезије покушава да нагласи лепо и добро лице Бугарске. И још:
„У Великој Британији имамо дивну бугарску заједницу. Према незваничној статистици, 85% припадника те заједнице има посао и дом – овде, у Великој Британији. Бугари који долазе на острво имају идеју шта ће радити, како ће се остварити, а велик је овде и проценат студената, којима се не само ја дивим.“.
Превод: Албена ЏермановаОрганизације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..