Један млади бугарски лекар је спасио живот десетогодишње цурице применом иновативне методе, а то му је донело признање у медицинским круговима широм света. Он и она имају исто име, а срели су се вољом судбине можда у најсудбоноснијем тренутку.

Када је дошла у болницу, Станимира је била тешко покретна, скоро да није причала, а имала је и проблеме са очима због интракранијалног притиска. Девојчица је патила од изузетно тешког облика хидроцефалије (артериовенске малформације која мења проток крви у мозгу и он умире) и лекари не верују да она има шансу за дуг живот. Потребна је хитна хируршка интервенција. Тада је др Станимир Сираков стигао до мозга детета кроз артерију ноге и тако је спречио класично отварање лобање.

„Ова интервенција је изузетна због сложености малформација – у питању су веома ретке малформације са веома комплексном анатомском структуром – прича др Станимир Сираков. – Шансе детета су биле крајње лоше и без наше интервенције оно би имало још неколико месеци живота. А сада се опоравља и надамо се да ће имати нормалан живот. У свету је регистровано доста покушаја извођења овог хируршког захвата, али смо ми тек други који су успели.“

Због овог изванредног успеха недавно је 33-годишњем лекару уручен тзв. Оскар из области медицине – престижна бугарска медицинска награда National Medical Awards.

„Не знам која ће ми врата отворити ова награда, али је метода стекла већу популарност и већ се зна да је и код нас могуће извођење оваквих поступака и хируршких интервенција – рекао је лекар. – Можда је у томе највећи плус. Осим тога, веома прија бити оцењен и познат међу колегама у Бугарској.“

Пре овог  беспорног великог успеха у сфери високоспецијализованих операција мозга др Станимир Сираков је био на специјализацији у различитим клиникама у Европи. Најдужа је била она код познатог рендгенолога проф. Петра Бошњаковића у Нишу и код доајена проф. Жака Мореа у Паризу. Признаје да у сфери његових специјалности – ликовне дијагностике и интервенционалне радиологије медицинска наука код нас још увек није на нивоу. Ако желимо да будемо у кораку с временом обука вани је неминовна, категоричан је он.

„За мене овде није било алтернативе и морао сам отићи у иностранство на специјализацију и усавршавање – наставља др Станимир Сираков. – Да би смо практиковали у Бугарској морали смо прво да тамо учимо. Пре месец дана смо успели да оснујемо референтни центар за цереброваскуларна обољења у болници „Св. Иван Рилски” а мој тренутни циљ је да га максимално развијем како би бугарски пацијенти могли да добију медицинске услуге попут оних у иностранству.“

Иако добија на десетине предлога за рад на престижним европским и америчким клиникама, млади лекар је чврсто решен да остане у Бугарској.

„По мени, пријатније је а и доноси већу сатисфакцију ако човек успе да се докаже на месту где ништа није развијено и да помогне развоуј. Лако је иначе отићи некуд где је све сређено и функционише – сматра др Станимир Сираков. – Ми увек радимо екипно. На одељењу смо само млади и мотивирани лекари који уводе и развијају у нашој специјалности методе и технологије у корист бугарског пацијента. “

Др Станимир Сираков, који је одрастао у граду Крџалију уз приче свог оца анестезиолога из болнице, одмалена је знао какав ће постати кад порасте а данас каже да без подршке оца не би имао исте успехе. Пре неколико месеци млади лекар је добио сина и сада је, како каже, у његовој кући атмосфера „срећна и забавна“… А можда ће и он наследити породичну традицију.