Интеграција избеглица и миграната је проблем који ће још дуго бити актуелан за ЕУ. Један од разлога за то је чињеница да друштво ставља под заједнички именитељ ова два типа људи. А то је погрешно, јер су они људи који чине две потпуно различите групе. Једни напуштају домовину само по својој жељи у потрази за боље остварење, док други су приморани да то ураде да би се спасили од  немира и ратова у својој домовини. Њихова адаптација европском поретку и начину живота је изазов са којим се државе чланице не носе успешно. Избеглице брзо формирају компактне заједнице, претварају стамбена насеља у којима бораве у гета, затварају се и почињу да живе према својим правилима, пред којима је чак и полиција немоћна. Њихово одбијање да поштују правила средине у којој су се нашли осуђује их на социјално искључење. А пут одатле до радикализације је сасвим кратак.

Да би борба против тероризма била ефикасна потребно је пуно рада са рањивим групама. Зато је свака иницијатива у том правцу добродошла, довољно је само да има позитиван ефекат. Полазећи од ових уверења представници Црвеног крста Бугарске у партнерству са Државном  агенцијом за избеглице и МУП ће спроводити пројекат „Помоћ за интеграцију“. Његов руководилац Николај Тодоров објашњава:

„Циљна група пројекта су сви грађани трећих земаља који законито бораве на територији Републике Бугарске. То су људи који траже азил и који су поднели захтев за азил, али и они који су већ добили одређени статус – избеглички или хуманитарни. Ова група не обухвата деташиране раднике код нас, ученике, студенте или људе којима су издате визе. Преузели смо обавезу да пружимо подршку бар 1.300 људи.“

Ова обавеза Црвеног крста Бугарске ће трајати 36 месеци, а буџет којим ће располагати износи скоро 600 хиљада лева. Помоћ ће бити пружена избеглицама у прихватним центрима у Софији, као и онима на подручју Хаскова. Она ће укључивати административне и правне консултације, превођење приликом комуникације са установама, помоћ за запошљавање и упис код личног лекара. Предвиђени су и састанци на којима ће се разматрати права, обавезе и норме, које азиланти код нас треба да поштују. Многи људи питају која су њихова права у ЕУ јер је за њих боравак у Бугарској само привремено решење – крајњи циљ су им западноевропске државе, чији грађани имају висок стандард живота. Део избеглица осећа потребу за психолошком помоћи јер постоји велика вероватноћа да их баук рата од кога беже прати цео живот… Други, пак, не могу да превазиђу све доживљаје на свом путу према сањаној Европи. Док су у Бугарској грађани трећих земаља могу да упишу и течај из бугарског језика, а њихова деца могу да похађају школу. Према речима Николаја Тодорова, расте број оних који се школују и они успевају да се прилагоде новој средини. 

Руководилац Службе за избеглице и мигранте Црвеног крста Бугарске  Маријана Стојанова је прецизирала да је тренутно капацитет прихватних центара за избеглице нас попуњен тек 20%. По њеном мишљењу, број људи који су добили статус и бораве на територији Бугарске није стална величина, чак и МУП нема конкретних података.

Превод: Албена Џерманова