Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Снежана Борисова: „Старинске песме су истинске, оне су чисти извор из којег црпимо снагу“

БНР Новини
Фотографија: архив

У ужурбаној свакодневици, за коју је типичан стални проток медијске информације – понекад празне и недовољно смисаоне – старинска народна песма је мирно уточиште од буке и сујете живота.Она је својеврсна оаза чистоте и мудрости, којима све чешће стремимо, дарива нас лепотом искрених текстова и дивних мелодија.




Снежани Борисовој изворне песме су стално надахнуће и животна мисија. Упркос згуснутом програму који има као члан Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“, где учествује у вишегласном хорском певању, она налази времена да у селима у околини Софије записује скоро заборављене или потпуно непознате обрасце шопске дијафоније (двотонског певања), разговара са старијим женама и мушкарцима, научи више о оригиналном стилу интерпретације и поцрпи из њихове мудрости.

СнимкаСнежана је позната по смелим експериментима са електронском музиком које изводи са групом „Трансформејшн“, са диско ритмовима оркестра „Бољари“… Снимала је и музику за филмове „Свети Павао“, „Јулије Цезар“, „Лурдс“ и др., учествовала у представама „Арамија“ и „Је л' си готов“ Нешке Робеве. И поред сталног трагања за новим путевима, Борисова се увек враћа коренима изворне шопске песме. Последњих 15 година руководи женским и дечјим вокалним групама, помаже подмлатку да научи традиционалне народне песме и заинтересује се за локалну фолклорну културу. Свесна значаја трајног очувања и неговања народног стваралаштва, она помаже и у издавању аудио албума група са којима ради. Први компакт диск зове се„Летели ми, летели“, а на њему је 40 изворних песама из њеног родног села Лозен, недалеко од Софије. Досада је снимила седам албума.

Ево шта каже Снежана Борисова о свом дугогодишњем раду са вокалним фолклорним групама:

Изворна шопска песма прати ме током целог живота. На жалост она одумире одласком старих људи са овог света и то ме мотивише да радим на очувању овог драгоценог наслеђа за будуће генерације.Доћи ће време када више нећемо знати своје песме. Ево, узмите на пример моју породицу. Моја бака је умрла, а са њом су нестале и песме које нисам успела да запишем.Текстове сам имала, али нисам могла да реконструишем њихов изворни музички лик. И тако су оне данас бесповратно изгубљене. Када сам постала вођа неких састава, циљ ми је био не само да се певају локалне песме, него и да се код старијих људи открију непознати обрасци. У току 6-7 година руководила сам групом у градуСвогеу са још три певачице поред мене. Издала сам и диск. Помагала сам групи у селу Владо Тричков, у мом родном селу Лозен сам радила два месеца, издали смо још један диск са књижицом. В селу Долни Лозен у току више од 10 година руководим дечјим фолклорним групама. Моја мајка је рођена у Врачешу, код Ботевградаи тамоимам групу, помажем саставу у Литакову, раније сам седам година радила у граду Златици… Предстоји издавање осмог диска са ботевградским песмама, које ћу снимити са групом из Вакарела, а са њом сарађујем од пет година наовамо.

Снежана Борисова са децом фолклорне групе у селу Доњи Лозен

Снежана је издала три диска са фолклорним обрасцима из Сердогорја– села Челопеч, селаЧавдар, градаЗлатице, селаМирково.

Увек водим рачуна о специфичностима стила и дијалекатском изговору– појашњава певачица. – Тај свој рад јако волим иако ми не носи материјалну корист, али је морална сатисфакција велика.Традицију коју су неговали наше баке и дедови преносим на младе и тако помажем да се она очува за будуће генерације. Исто као што сам ја песме учила од баке, сада окупљам децу са бакама и оне подучавају подмладак. То су истинске песме, чисти извор, из којег сви црпимо. Правим циклусе песамарадне, обредне, а децу упознајем са обичајима уз које се изводе песме. Додуше, ја волим да експериментишем са музиком, али никада нисам одустала од извођења изворних песама. Да експериментише може само онај који добро познаје изворну музику. А младима поручујем – ако желе да се фолклор очува, нека истражују и записују старинске песме, има их толико много“.

Група за изворни фолклор код народне читаонице „Зарја  (Освит) 1902. г.“, село Вакарел

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кулинарски празник окупља мајсторе из Србије, Румуније и Бугарске у селу Антимово

Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..

објављено 4.5.24. 07.45

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35

У селу Турија играју кукери, старци, бабугери, чауши …

Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..

објављено 30.3.24. 08.05