У ужурбаној свакодневици, за коју је типичан стални проток медијске информације – понекад празне и недовољно смисаоне – старинска народна песма је мирно уточиште од буке и сујете живота.Она је својеврсна оаза чистоте и мудрости, којима све чешће стремимо, дарива нас лепотом искрених текстова и дивних мелодија.
Ево шта каже Снежана Борисова о свом дугогодишњем раду са вокалним фолклорним групама:
„Изворна шопска песма прати ме током целог живота. На жалост она одумире одласком старих људи са овог света и то ме мотивише да радим на очувању овог драгоценог наслеђа за будуће генерације.Доћи ће време када више нећемо знати своје песме. Ево, узмите на пример моју породицу. Моја бака је умрла, а са њом су нестале и песме које нисам успела да запишем.Текстове сам имала, али нисам могла да реконструишем њихов изворни музички лик. И тако су оне данас бесповратно изгубљене. Када сам постала вођа неких састава, циљ ми је био не само да се певају локалне песме, него и да се код старијих људи открију непознати обрасци. У току 6-7 година руководила сам групом у градуСвогеу са још три певачице поред мене. Издала сам и диск. Помагала сам групи у селу Владо Тричков, у мом родном селу Лозен сам радила два месеца, издали смо још један диск са књижицом. В селу Долни Лозен у току више од 10 година руководим дечјим фолклорним групама. Моја мајка је рођена у Врачешу, код Ботевграда – и тамоимам групу, помажем саставу у Литакову, раније сам седам година радила у граду Златици… Предстоји издавање осмог диска са ботевградским песмама, које ћу снимити са групом из Вакарела, а са њом сарађујем од пет година наовамо.“
Снежана је издала три диска са фолклорним обрасцима из Сердогорја– села Челопеч, селаЧавдар, градаЗлатице, селаМирково.
„Увек водим рачуна о специфичностима стила и дијалекатском изговору– појашњава певачица. – Тај свој рад јако волим иако ми не носи материјалну корист, али је морална сатисфакција велика.Традицију коју су неговали наше баке и дедови преносим на младе и тако помажем да се она очува за будуће генерације. Исто као што сам ја песме учила од баке, сада окупљам децу са бакама и оне подучавају подмладак. То су истинске песме, чисти извор, из којег сви црпимо. Правим циклусе песама – радне, обредне, а децу упознајем са обичајима уз које се изводе песме. Додуше, ја волим да експериментишем са музиком, али никада нисам одустала од извођења изворних песама. Да експериментише може само онај који добро познаје изворну музику. А младима поручујем – ако желе да се фолклор очува, нека истражују и записују старинске песме, има их толико много“.
Фотографиjе: лична архива
Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...
Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..
Уочи Успења Пресвете Богородице се у Ћустендилу, југозападна Бугарска, обележава празник Панагија, који представља ритуално уздизање хлеба. Четрнаестог августа, дан пред празник упокојења Божје Мајке, жене у ћустендилском крају изводе ритуално..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..