Пресвета Богородица, Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, Свети Мина, Света Варвара... Велики је број светаца које бугарски народ вековима поштује верујући да ће га излећи или чувати од опаких болести. Међу њима је и Света Великомученица Екатерина чији празник Бугарска православна црква обележава 24. новембра. Према предању, Екатерина је рођена у Александрији, у време владавине цара Максимијана. Екатерина је била врло даровита и добар познавалац медицине, реторике, логике, а красила ју је и телесна лепота. Мајка јој је била потајна хришћанка и преко свог духовног оца привела је и Екатерину Христовој вери. 310. године је Екатерина у време гоњења хришћана под Максимијаном бачена у тамницу. Мудри људи који су отишли да је виде у тамници у намери да се препиру с њом о вери и да је посраме, не само што нису успели у томе, већ су и сами постали хришћани. Екатерина је мучена и погубљена. Према предању, Екатерину су разапели на точак, али јој се при мучењу јавио анђео Божји који је зауставио и изломио точак. После многих мучења је Екатерина мачем посечена у својој 18. години, али је из њеног тела потекло млеко место крви. Чудотворне мошти светице почивају на Синају где је касније подигнут манастир.

У бугарској трдиционалној култури је светица позната као Катерина. У народу се веровало да ће њен благослов чувати децу од Бабе Шарке (прим. прев. шарка – богиње). Ритуали и обреди везани за то изводили су се углавном на југу земље. Истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов је прибележио да се ти обичаји могу видети у неколико насељених места у околини Пловдива и Родопима. По њему, овај обичај су изводили и Помаци.

Шта се ради на овај дан? У рану зору мајке које имају ситну чељад одлазе по воду и потом замесе тесто. Жена која меси, откине парче теста и обликује пàторче (кравајче). Ово кравајче се пече, премаже се медом (или речељем), па се стави високо – изнад горњег дела врата или на кров. И остаје тамо горе „све док забораве на њега.“ Оно је поклон за Бабу Шарку јер она воли слатко. Од осталог теста праве погачу која се такође маже нечим слатким. Док је погача топла свако од укућана откине комадић и изговори речи: Нека Света Екатерина помаже свима нама. Након што и псима дају комад погаче како не би побеснели изнесу је на улицу и деле свима. Веровало се да у кућу у којој је направљена погача Баба Шарка неће ући. 

У Странџанском крају се Света Екатерина поштује као светица која чува од најезде мишева. Жене су затворених очију  премазивале блатом огњиште како би симболично премазале очи штетних глодара. Опет затворених очију су делиле кувани кукуруз да би им „зачепиле“ уста. На овај дан се не обављају „женски послови“ – домаћице не секу маказама, не плету, нити шију. У Родопском крају пак се верује да Света Екатерина чува од грознице и високе температуре. Жене пазе да се не посеку пошто, према предању, рана задобијена на тај дан неће брзо зарасти. 

На Дан Свете Екатерине празнују сви који се зову Екатерина, Катерина, Катја. Празник се слави за време Божићног поста. Црква дозвољава да се на празник служи вино и јелеј.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова