Занимљива, богата искуствима и утисцима је ова година за познатог бугарског ликовног уметника Ивана Јахнаџијева и његовог сина Александра. Александар је дипломирао на Одељењу за историју уметности Универзитета у Перуђи, Италија, има и властиту информативну агенцију која извештава о догађајима везаним за Организацију Уједињених нација. Отац – Иван Јахнаџијев познат је као утемељивач боди арта у Бугарској, авангардиста, ексцентрична личност и оптимистички аналитичар живота. Слика пејзаже, мртву природу и фигуралне композиције које су нашле место у Националној уметничкој галерији и приватним збиркама у Грчкој, САД, Финској, Француској, Шведској, Јапану и другде.
Ове године отац и син су наступили заједно у Европском парламенту у Бриселу где су помоћу кичице приказали кризу у Европи. Њих двојица су недавно приредили заједничку експозицију у конзулату Италије у Њујорку. Око месец дана Иван Јахнаџијев је провео у светској културној и финансијској престоници где је имао незаборавне сусрете са занимљивим личностима и прилику да присуствује значајним културним догађајима..Уметник је посетио нову верзију класичног мјузикла „Хелоу, Доли!” на Бродвеју, оперету „Чикаго”, присуствовао вечерима посвећеним блузу као и концерту Чику Корији.
Снажно ме је импресионирао дизајн излога у граду – они су као право уметничко дело – прича о свом боравку у Њујорку Јахнаџијев. – Допао ми се начин живљења у том стецишту креативних људи из целог света. Пуно се гради, укључиво и испод земље, већ има десетоспратница изграђених испод нивоа земље. Посетио сам и Кип слободе. Редови испред те скулптуре су невиђени, хиљаде људи дневно долази да види овај симбол независности САД. Неки се чак моле испред споменика – Арапи, Европљани, људи из различитих крајева света – то ме стварно запрепастило.
Поред прослављеног Гугенхајмовог музеја савремених уметности Јахнаџијев је обишао и неке познате галерије:
Њихове приватне колекције су веома богате и драгоцене. Имао сам прилике да први пут видим оригинале слика које смо изучавали на Ликовној академији у Софији. Велики утисак ми је оставило и то што су галерије пуне не само страних туриста него и Американаца. Када сам то рекао једном колеги, он ми је одговорио: „У доба кризе људи траже спас или одговор на своје проблеме у уметности и тада су галерије посећеније него обично.” Уметност је свуда унаоколо, свако има право да се бави уметношћу, за разлику од Бугарске. Уметност се огледа у храни, у излозима, у чувеним небождерима, на улицама...
И пар речи о једној њујоршкој школи:
Указала ми се прилика да посетим и једну школу, било ми је интересантно зато што и у Бугарској радим са децом. Убедио сам се да је уметност приоритет у образовном систему. Чак је и споља видно каква се пажња поклања уметности – на зидовима су зидне слике, пластике. Мислим да читава једна индустрија ради за младу генерацију – почев од одеће па све до материјала којима се ради. Мислим да то има будућност.
И још један утисак:
Посетили смо један мјузикл који је потрајао сат и по – музика се изводи помоћу најлон кеса, папира, лавабоа, кантица, лонаца, четки за рибање подова. А под је био претворен у бубањ са микрофонима одоздо, деветоро младих људи обучених у крпе, трљало је песак на поду и јурило се по сцени. Импресивна је ова нова уметност која се са улице преноси на бину. И то је нешто што по мом мишљењу такође има будућност.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије из личне архиве
Крајем јуна гимназија "Св. Кирило и Методије" у Цариброду била је домаћин Међународног научног форума "Културни мостови: приче о значајним Бугарима у Србији" . Форум је организован уз финансијску подршку Министарства образовања и науке Републике..
У суботу и недељу, 29. и 30. јуна, језеро у Панчареву у близини Софије је домаћин Фестивала змајевих чамаца. Током два фестивалска дана у веслачкој бази на Панчаревском језеру одржаће се трке змајевих чамаца. Фестивал са слободним улазом ће се..
"У првом поглављу, у којем бегунац Иван Кралич тражи склониште у пријатељској кући чорбаџије Марка у Белој Цркви, али не успева да се тамо сакрије од гонилаца..." Овако почиње аудио-верзија најпознатијег романа бугарске класичне..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..