„Сунце вере”, „наше ново Сунце“… Тако називају Христа аутори богословских текстова још у првим столећима нове ере. Тачан датум Рождества није познат ни данас. У јеванђељу по Луци помиње се место где је Спаситељ рођен, а о годишњој доби може се претпостављати на основу неких елемената приче. О датуму обележавања празника такође нема прецизних података отпре III века. Према раним изворима Божић је слављен заједно са Богојављањем. Тек у IV в. Рождество Христово се почело обележавати као самосталан празник. За дан прославе је изабран 25. децембар због близине датума Сунчевог солстиција – највећег паганског празника из римског култа према Сунцу који је потрајао све до III в. Рађање Сунца и његова победа над мраком постепено се испуњава другачијим смислом – празнује се рођење Младенца, који је људима донео наду у нови почетак и просветљење.
У светом писму Новог завета пише да је необична светлост засијала на небу када се Божији син родио, а анђео се обратио пастирима који су стада оваца чували у близини Витлејемске пећине:
...Не бојте се, јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ. И ето вам знака: наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
На основу тог јеванђеоског текста темељи се једно од најпознатијих Божићних појања „Слава во вишњих Богу”
У празничној литургији одаје се пошта и Божијој мајци, која је родила Бога оваплоћеног.
У тропару празника Рождества Христовог пева се о светлости која светли у тами, о познању Бога кроз Исуса Христа званог „Сунцем Правде”.
Рођење Твоје, Христе, Боже наш, засија свету светлост разума, јер у њему они који звездама служаху од звезде се научише да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају с висота Истока, Господе, слава Теби.
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
Скоро сто експоната из трезора Историјског музеја „Искра“ у Казанлаку биће приказано на међународној изложби скупоцених артефаката из трачког доба у Музеју „Пол Гети“ у Лос Анђелесу крајем године, саопштила је Општина Казанлак на својој Фејсбук страници...
Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи..