Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Моје срце припада фолклору, каже 12-годишња Стојанка из Крџалија

БНР Новини
Стојанка Ненкова са своjом професорком фолклора Гинком Матевом и маjстором ћеманета Веселином Дојчевим
Фотографија: Шевкиjе Чакар

Бугарске традиције су неминовно везане и за бугарску народну песму. А када је реч о бугарском фолклору не можемо а да не поменемо децу. Данас вас састајемо са 12–годишњом Стојанком Ненковом из Крџалија чија се песма често чује на таласима најмање регионалне радио-станице БНР – Радио Крџалија. Стојанка је била члан фолклорне групе која је учествовала у програму поводом њеног отварања 9. маја 2016. године, а затим је била гост у емисији Радио Бугарске коју је Радио Крџали емитовао поводом празника града – 21. октобра.

Стојанка нас је освојила својом ношњом из родопског краја оивиченом традиционалним бугарским везом. Замолили смо је да се сама представи:

Похађам школу „Васил Левски“ у граду Крџалију. Певам у читалишту „Родопски фар 1938“. Моја професорка фолклора Гинка Матева је почела да ради са мном када сам била у трећем разреду.“

Стојанка нам је рекла да када у њеној породици славе неки празник њени родитељи воле да је слушају како пева, храбре је и поносе се њоме. Али најватренији њени поштоваоци су бака и деда који живе далеко – у Великом Трнову и који страшно воле да је слушају како пева на радију и телевизији. Осим што пева народне песме Стојанка воли народне игре. Донедавно је играла кола у фолклорној групи читалишта. Учествовала је и на Националном фолклорном такмичењу Орфејев изворчић.

Госпођа Матева ме учи како да певам, она бира песме према мом гласу. Допада ми се и савремена музика, али ипак моје срце припада фолклору.

На питање да ли у школи на часовима музике треба посвећивати више пажње бугарском фолклору Стојанка је одговорила са „да“ и додала:

То су песме наше домовине  – морамо их учити, морамо их знати. Моји школски другови су поносни на мене. Драго им  је кад ме чују. Већина њих такође пева бугарске народне песме и учествује у фолклорним саставима.

Стојанки смо пожелели да једног дана својим извођењима освоји и светске сцене након чега смо микрофон препустили њеној професорки фолклора Гинки Матевој:

Ја сам уједно професор музике у једној школи у Крџалију. Заиста су потребни учитељи који би промовисали бугарски фолклор јер он није добро познат деци, она не знају пуно ни о фолклорним подручјима. Али моји ђаци знају колико фолклорних подручја има у Бугарској, који су познатији народни инструменти и шта је специфично за ритам у сваком од тих подручја. То је оно најмање што се мора знати.

Иако је рођена у источном делу планине Родопи, 12-годишња Стојанка не изводи песме из родопског краја. Према њеној професорки, за њен глас су песме са других фолклорних подручја.




Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30