Бугарске традиције су неминовно везане и за бугарску народну песму. А када је реч о бугарском фолклору не можемо а да не поменемо децу. Данас вас састајемо са 12–годишњом Стојанком Ненковом из Крџалија чија се песма често чује на таласима најмање регионалне радио-станице БНР – Радио Крџалија. Стојанка је била члан фолклорне групе која је учествовала у програму поводом њеног отварања 9. маја 2016. године, а затим је била гост у емисији Радио Бугарске коју је Радио Крџали емитовао поводом празника града – 21. октобра.
Стојанка нас је освојила својом ношњом из родопског краја оивиченом традиционалним бугарским везом. Замолили смо је да се сама представи:
Похађам школу „Васил Левски“ у граду Крџалију. Певам у читалишту „Родопски фар 1938“. Моја професорка фолклора Гинка Матева је почела да ради са мном када сам била у трећем разреду.“
Стојанка нам је рекла да када у њеној породици славе неки празник њени родитељи воле да је слушају како пева, храбре је и поносе се њоме. Али најватренији њени поштоваоци су бака и деда који живе далеко – у Великом Трнову и који страшно воле да је слушају како пева на радију и телевизији. Осим што пева народне песме Стојанка воли народне игре. Донедавно је играла кола у фолклорној групи читалишта. Учествовала је и на Националном фолклорном такмичењу Орфејев изворчић.
Госпођа Матева ме учи како да певам, она бира песме према мом гласу. Допада ми се и савремена музика, али ипак моје срце припада фолклору.
На питање да ли у школи на часовима музике треба посвећивати више пажње бугарском фолклору Стојанка је одговорила са „да“ и додала:
То су песме наше домовине – морамо их учити, морамо их знати. Моји школски другови су поносни на мене. Драго им је кад ме чују. Већина њих такође пева бугарске народне песме и учествује у фолклорним саставима.
Стојанки смо пожелели да једног дана својим извођењима освоји и светске сцене након чега смо микрофон препустили њеној професорки фолклора Гинки Матевој:
Ја сам уједно професор музике у једној школи у Крџалију. Заиста су потребни учитељи који би промовисали бугарски фолклор јер он није добро познат деци, она не знају пуно ни о фолклорним подручјима. Али моји ђаци знају колико фолклорних подручја има у Бугарској, који су познатији народни инструменти и шта је специфично за ритам у сваком од тих подручја. То је оно најмање што се мора знати.
Иако је рођена у источном делу планине Родопи, 12-годишња Стојанка не изводи песме из родопског краја. Према њеној професорки, за њен глас су песме са других фолклорних подручја.
У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..
Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..
Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и..