У Регионалном историјском музеју у Софији до краја фебруара приказана је експозиција „Под знаком Меркура“. Она прати развој трговинских веза града и региона од антике до краја XX века. А то није случајно, јер је још од 106. године Римска Сердика, као град са аутономном управом, имала своју ковачницу новца у којој су коване монете за 17 царева. У римској митологији Меркур је бог трговаца и путника, заштитник спретности. Кустос изложбе Маријана Маринова – начелник сектора за научну делатност, експозиције и фондове Регионалног историјског музеја у Софији прича:
Желели смо да приредимо изложбу која ће показати најдужи могући период историје нашег града. То је био један од разлога да се определимо за ову тему, а други – чињеница да је трговина главна људска активност без које свет не би могао да постоји. Тако да је то заиста занимљива и актуелна тема. Приказане су мало познате чињенице широкој публици које стварају представу о томе како се трговина раније одвијала – од II века до краја 80. година XX века. Тема не може бити исцрпљена када је реч о оваквом широком временском оквиру, али пружа представу о томе какав је трговачки центар била Софија.
Маријана Маринова објашњава који је био значај Софије не само у смислу трговачког центра него и у смислу центра за развој заната :
Софија се налази на путу из Западне Европе према Блиском истоку и Далеком истоку, са хладног севера ка топлом Медитерану, на древном путу Via Diagonalis. То је повољан услов за развој трговине. Осим тога, у Софијском пољу успевају воће, поврће, житарице, а људи у региону узгајају и стоку што је погодовало развоју трговине. С друге стране, Софија се налази и у близини шумских масива захваљујући чему се обезбеђује и дрвна грађа и стварају претпоставке за различите делатности везане за дрвну индустрију. У близини Софије се налази и Самоков где се производи руда, што са своје стране доприноси настанку заната везаних за обраду гвожђа и његове употребе у свакодневном животу. На пример, у Средњем веку Софија је била позната по производњи буздована – оружја које се у то доба употребљавало. Била је она центар у којем су трговци скупљали робу из свих региона земље која је потом одлазила у правцу Медитерана, Западне Европе, а у каснијем периоду и у правцу Османског царства. Постојање мноштва заната и сировина један је од услова за стварање овде тзв. Дубровачке колоније која је постојала више од два века. Имали су ту своје канцеларије и обављали су активну трговину.
Бројни су експонати који се могу видети у оквиру ове изложбе: прве кованице којима се трговало, различити мерни уређаји, први бугарски сребрни ковани новац номиналне вредности 2 лева, кован у Санкт Петербургу 1882. године са натписом на реверсу „Боже, чувај Бугарску“ и још пуно других предмета везаних за развој трговине. Пажњу привлачи покретни писаћи сто из доба националног препорода Бугарске који има механизам за копирање докумената. Маријана Маринова наставља:
Свим посетиоцима саветујем да прочитају текстове. Они садрже много занимљивих информација као на пример, колика је била плата за време Римског царства и шта се све тим новцем може купити, које су биле мерне јединице и који су њихови данашњи еквиваленти. Што се експоната тиче, веома је занимљиво једно посуђе у којем се по софијским улицама продавао напитак салеп.
Посетиоци имају прилику да се упознају и са тзв. амбулантном трговином која је постојала од ослобођења до краја 40. година XX века. Прочитаће да је први Закон о трговини у Бугарској од 1880. године, да је Министарство трговине основано 1893. године, а Трговинско-индустријска комора – 1898. Експерти музеја су направили и обимно истраживање. Само да кажемо да ће они 2018. године обележити 90 година од оснивања Општинског градског музеја чији су наследници. Партнер у организацији изложбе је Национални политехнички музеј. Ово је прва активност од свих које Регионални историјски музеј у Софији намерава да посвети бугарском председавању Саветом ЕУ.
Превод: Албена ЏермановаФотографиjе: sofiahistorymuseum.bg
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..