Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 2. маја (на дан његове смрти) и 18.јануара (када је његов последњи повратак као архиепископ Александрије). 18. јануара слави се и народни празник Атанасовдан, називан још и Танасовдан, Зимски Свети Танас, Среди зима (Усред зиме). У неким подручјима Бугарске веровало се како се тог дана рађа куга. Да би се заштитили од опаке болести, људи су јој приносили на жртву црну кокош. Од те кокоши кувало се обредно јело и делило, заједно са парчетом обредне погаче, укућанима и комшијама. Популаран је и обичај да се тог дана омесе погачице које се премазују медом и украшавају струком босиљка, пободеним у средину погачица. На тај празник жене не смеју радити кућне послове, нити да кувају пасуљ или лећу.
У традиционалним представама Бугара Свети Атанасије је господар зиме. Када је шесторица браће-јунака делило небо и земљу, њему су припали зимски мразеви и снегови. Верује се такође да на данашњи дан светац облачи свилену кошуљу и одлази у планину, па повиче: Иди, зимо – дођи лето! Кад чује ове речи, зима се почиње поспремати за одлазак, а лето креће да је замени. Зато на Дан Светог Атанасија почиње прелаз са зиме на лето. Тог дана се на неким местима организују сеоски сабори, дели се јело за здравље.
Легенда казује да су Атанас и његов брат Антон (чија се успомена слави 17. јануара) били ковачи. Једног дана, као и обично, радили су у својој ковачници, а на поду је лежао њихов пас.Ставили су гвожђе у пећ, оно се ужарило, али они нису имали чим да га изваде. Тада је Атанас узео две металне шипке и решио да уз њихову помоћ извади гвожђе. У тај мах поглед му је пао на пас како лежи са подвијеним предњим шапама. Ковачу је синула идеја да металне шипке обликује тако да подсећају на псеће шапе, онда их је скопчао и помоћу њих извадио гвожђе. Тако је настала ковачка клешта. Двојица браће сматрана су покровитељима ковача, ножара и гвожђара који 17. и 18. јануара обележавају свој професионални празник. Верује се да су такође покровитељи побратима, стога су на Дан Светог Атанасија у неким крајевима земље извођени обреди братимљења (у југоисточној Бугарској). 18. јануара имендан славе они који се зову Атанас, Наско, Таско, Насја и др.
Уредила: Албена Безовска
Превод: Ана Андрејева
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..