Бугарска православна црква слави успомену на Светог Атанасија Великог двапут годишње – 2. маја (на дан његове смрти) и 18.јануара (када је његов последњи повратак као архиепископ Александрије). 18. јануара слави се и народни празник Атанасовдан, називан још и Танасовдан, Зимски Свети Танас, Среди зима (Усред зиме). У неким подручјима Бугарске веровало се како се тог дана рађа куга. Да би се заштитили од опаке болести, људи су јој приносили на жртву црну кокош. Од те кокоши кувало се обредно јело и делило, заједно са парчетом обредне погаче, укућанима и комшијама. Популаран је и обичај да се тог дана омесе погачице које се премазују медом и украшавају струком босиљка, пободеним у средину погачица. На тај празник жене не смеју радити кућне послове, нити да кувају пасуљ или лећу.
У традиционалним представама Бугара Свети Атанасије је господар зиме. Када је шесторица браће-јунака делило небо и земљу, њему су припали зимски мразеви и снегови. Верује се такође да на данашњи дан светац облачи свилену кошуљу и одлази у планину, па повиче: Иди, зимо – дођи лето! Кад чује ове речи, зима се почиње поспремати за одлазак, а лето креће да је замени. Зато на Дан Светог Атанасија почиње прелаз са зиме на лето. Тог дана се на неким местима организују сеоски сабори, дели се јело за здравље.
Легенда казује да су Атанас и његов брат Антон (чија се успомена слави 17. јануара) били ковачи. Једног дана, као и обично, радили су у својој ковачници, а на поду је лежао њихов пас.Ставили су гвожђе у пећ, оно се ужарило, али они нису имали чим да га изваде. Тада је Атанас узео две металне шипке и решио да уз њихову помоћ извади гвожђе. У тај мах поглед му је пао на пас како лежи са подвијеним предњим шапама. Ковачу је синула идеја да металне шипке обликује тако да подсећају на псеће шапе, онда их је скопчао и помоћу њих извадио гвожђе. Тако је настала ковачка клешта. Двојица браће сматрана су покровитељима ковача, ножара и гвожђара који 17. и 18. јануара обележавају свој професионални празник. Верује се да су такође покровитељи побратима, стога су на Дан Светог Атанасија у неким крајевима земље извођени обреди братимљења (у југоисточној Бугарској). 18. јануара имендан славе они који се зову Атанас, Наско, Таско, Насја и др.
Уредила: Албена Безовска
Превод: Ана Андрејева
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..
Променљиво облачно
Облачно
Претежно облачно