Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Схватања једног Старопланинца о вину

„Вино је кључаоница кроз коју завирујеш у човеково срце“

БНР Новини
Христо Ковачев
Фотографија: лична архива

Сипаш га у чашу, пијеш и никад не знаш колико је рада уложено у њега. Са стране све се чини једноставним, али док дође тај тренутак, три месеца „живиш“ у вину. Ако ујутру, у подне и увече не размишљаш позитивно, не пратиш пажљиво сваку фазу процеса, резултат ће бити никакав. Треба само да поштујеш правила и да о вину размишљаш с љубављу – рекао је Христо Ковачев, произвођач вина-аматер.

Христо је рођен у Тројану – лепом граду са богатом историјом, очуваним традицијама и лепом природом који је смештен у подножју Старе планине. У његовој околини налазе се резервати Националног парка „Централни Балкан“. Кажу да је Тројан бугарска престоница шљивовице. Христо већ годинама има приватни бизнис. Власник је велике посластичарнице, у којој производи и продаје дивне слаткише. Завршио је Гимназију страних језика у Ловечу, а затим је изучавао биотехнологије на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ и Хемијско-технолошком и металуршком универзитету у Софији.

Ево како је љубитељ вина постао произвођач вина-аматер.

Пре десетак година смо се окупили на једној викендици – били смо мушко друштво и почастили се вином. Неко је рекао да на подручју Старе планине нико не уме да направи добро вино и да се у то разумеју само људи из пољских региона. Ова мисао је ушла у моју главу и није ми давала миру. Почео сам да тражим књиге и уџбенике у вези са производњом вина. Учинило ми се да процес није толико сложен и већ прве јесени купио сам специјални суд од нерђајућег челика. Почео сам са скромном количином од 200 кг грожђа сорте „Мерло“. Придржавао сам се стриктно свих захтева из књига и мада ми је ово био први пут, произвео сам добро вино. Следеће године сам купио још два суда и решио да експериментишем – узео сам две сорте грожђа. У кућним условима обично се не прави велика количина вина, али уколико човек има с ким да га пије, добија се дивна комбинација добрих људи и добрих напитака.

Снимка
Многи су високо оценили мајсторство овог Старопланинца – не само његови бројни пријатељи. 

Учествујем у једном такмичењу за аматере – прича Христо. – Са престижног такмичења произвођача вина-аматера у Ловечу добио сам награде на три узастопна издања. Ове године моје вино је учествовало и на такмичењу у Асеновграду на којем учествују прави љубитељи вина из свих крајева Бугарске. У саставу жирија су само професионалци – представници Аграрног универзитета у Пловдиву. Они су високо оценили два моја вина и доделили им прво и друго место. Једно је било од  сорте грожђа каберне фран, а друго од сорте карменер.

Поред танчина у производњи вина Христо се упознао и са „карактером“ различитих врста грожђа. Тврди, да постоји веза између хороскопског знака особе и њених преференција укуса вина.

Познајем веома богате сорте које се узгајају код нас. Могу рећи да свака сорта вина одговара одређеном карактеру – наставља он. – Као што се људи разликују по свом темпераменту, тако и вина направљена од различитих сорти грожђа имају свој идентитет. Ја сам, на пример, у хороскопу лав и волим вина која имају наглашени воћни укус и мирис. Они се добијају када се семенке и љуске одвоје након бурне ферментације. Ако се на дуже оставе у вину воћни укус и мирис се не осећају а преовлађују танини. Приврженик сам те технологије, управо она одређује карактер вина. Не постоји воће чија се арома не може открити у некој сорти грожђа. Мислим да у Бугарској људи све више цене добро вино. На пример, у нашем граду који је познат по доброј шљивовој ракији, све више је оних који траже добро вино и који га већ праве.

Верујем да је „вино кључаоница кроз коју завирујеш у човеково срце“. „У вину је истина“ – кратко, али сасвим тачно речено. Последњих година 14. фебруара код нас се славе два празника. Неки празнују Дан Светог Труфуна – заштитника винове лозе и виноградарства, а други Дан заљубљених. По мени, они имају пуно заједничког.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски лекторати на страним универзитетима имају важну улогу за ширење бугарског језика и културе

Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..

објављено 28.6.24. 12.56
Фотографија: facebook.com/groups/mursalevo

Како је Европско фудбалско првенство оживело један сеоски трг у Бугарској

"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..

објављено 27.6.24. 12.00

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10