15. фебруара навршава се 120 година од рођења Дика Илијева – композитора, диригента, самосвојног талента, јединствене појаве у нашој култури. Написао је више десетина кола, маршева, валцера, раченица, сплетова мелодија за дувачки оркестар.
Рођен је 1898. године у селу Карлуково у сиромашној породици упркос томе што су сви у њој од јутра до мрака радили. Једна од омиљених ствари будућем композитору у његовом детињству била су недељна кола на сеоском тргу. У својим сећањима се Дико Илијев често враћа тој шареној слици народног весеља пропраћеног лепом музиком из северног дела Бугарске. Похађао је школу при Војном дувачком оркестру у Орханијеу (данашњем Ботевграду). Имао је тек 14 година када је постао члан дувачког оркестра 16. Ловчанског пука који је био у саставу Прве бугарске армије и тако кренуо путевима рата. Почео је Балкански рат, затим је стигао Први светски рат, а младић је учествовао у окршајима на Сереском фронту. Тамо, у рововима 1917. године написао је прво коло – “Искарско”. Касније је у Софији радио у оркестру Војне школе, изводио је партију првог тромбона у оркестру Софијске опере.
Затим се вратио у свој родни крај. Наставио је своје музичко образовање сам, као и под руководством чеха Александра Вејнера, диригента оркестра 36. пешадијског Козлодујског пука. У том оркестру Дико Илијев је први био музичар, а после је од свог ментора наследио диригентско место. Живео је у граду Орјахову а у слободном времену обилазио је оближња села, подучавао децу и омладинце.
Дуго времена његова кола сматрана су народним, а композитор је то прихватао као највећу награду за своје стваралаштво. Последњих година свог живота Дико Илијев је живео у граду Монтани где је о њему бринула његова ћерка. Напустио је овоземаљски свет у децембру 1984. године. Неколико година касније Монтана постаје домаћин Празника дувачких оркестара „Дико Илијев“. Године 1994. Министарство културе их је прогласило националним. Празници дувачких оркестара „Дико Илијев“ (уз међународно учешће) се одржавају и у граду Орјахову, а 2018. предстоји њихово 22. издање. Домаћин догађаја је дувачки оркестар при Народном читалишту „Надежда 1871. г.“ у граду. И овај састав носи име композитора.
Његов садашњи руководилац Кузман Кузманов, као и гђа Хризантема Рашева – секретар читалишта су међу најактивнијим истраживачима стваралаштва Дика Илијева. Пре око две године по њиховој иницијативи и уз њихову неоцењиву помоћ, БНР је снимио непозната дела овог нашег истакнутог музичара.
Фотографије: архива
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим..
Група „Остава“ отвара годину новом песмом и мини-турнејом по клубовима. Наслов новог сингла, који уверено бележи пут ка новом албуму, је „Крив“. Очекује се да ће албум изаћи до краја пролећа. Већ је снимљено 8 песама, за које фронтмен групе Свилен..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..