Беле покладе увек падају у недељу – седам недеља пре Ускрса. У народу је овај празник још познат као Проштене покладе или Сирне покладе, Прочка. На тај дан се тражи и даје опроштај. У неким крајевима се окупљају породице и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже „Опрости ми,...“, а одговара – „Нека ти је просто, ...“. По традицији, после овог ритуала сви се окупљају око празничне трпезе на коју се служе различита јела за чију се припрему користе маслац, јаја и млеко – намирнице које су забрањене током поста.
На Беле покладе су најсрећнија деца која учествују у обичају "ламкање" – хватање зубима обешеног јајета, а понегде беле алве или сира, који је очуван у многим местима, изводи се и данас мада често у савременој варијанти.
Обарено јаје, парче беле алве или сира привеже се концем (у неким местима испреплетеним црвено-белим нитима) о таван или о оклагију, па свако од присутних покушава да га ухвати и загризе, без помоћи руку. У неким крајевима се ритуал завршавао паљењем конца и гатањем – ако би он брзо изгорео, сматрало се да је то добро знамење.
На Беле покладе у Бугарској се одржавају тзв. оратнице. Прави се оратница (штап дуг око 1-1,5 метара који на врху има ракљу, која се напуни сламом и добро веже да слама не би испала). На оратници се слама припали и тако запаљена врти се у круг и узвикује се: „Ората, копата, дај ми чича момата…!“
Широко је распрострањен обичај паљења ватре на Покладе. Цуре су око ватре играле коло, а момци су је прескакали да би били здрави. Некада су у неким крајевима Бугарске момци бацали запаљене стреле у двориште своје драгане као израз својих осећања... Сви су могли да виде где ће завршити пут ових ватрених порука. Ујутру би девојке стасале за удају заједно са својим родитељима пребројале стреле. Сматрало се да је девојка којој је стигло највише тих љубавних порука најчеститија. Тешко девојци у чије двориште није пала ниједна стрела.
У неким местима код нас у Сиропусној недељи крећу тзв. кукерске поворке, празнује се Кукеровдан –маскирани мушкарци познати као „кукери“ обилазе куће, изводе комичне сцене и благосиљају домаћине уз жеље за здравље и берићет. Њихове често језиве маске симбол су очишћујуће силе која има моћ да истера зле силе и отвори пут доброти.
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
У селу Алваново, у североисточној Бугарској, на Ивандан се одржава традиционални обичај „Купање зетова“, који симболизује здравље, снагу и благостање..