То што потиче из музичке фамилије и што је у њеном родном селу Ресилово код Дупнице жива традиција народног певања, у великој мери је предодредило љубав и оданост Елене Бошкове шопском музичком фолклору.

Када се враћам у оно време, сећам се дана када сам први пут чула извођење хора „Мистерија бугарских гласова“ – каже Елена Бошкова. – Као да ми је сунце обасјало душу. Затим сам са тим хором кренула неутабаним путевима, који су нас  довели до тријумфа, а на том путу отвориле су ми се очи за савршенство. Учинила сам најважнији корак –таленту који ми је даровао Бог, додала сам пуно рада. Имала сам ту срећу да у Ансамблу народних песама БНР певам са прослављеним певачицама: Надеждом Хвојневом, Олгом Борисовом, Кременом Станчевом, Калинком Влчевом. Оне су биле пример склада тембровске разноврсности са распеваним мелодијским гласом.

Елена Бошкова је добитница више домаћих и међународних награда:  Златне медаље са Интернационалног такмичења извођача народне музике Радио Братиславе (1981.), награде са такмичења „Дунаве, плави Дунаве“ у Новом Саду (1986. г.), плакете и повеље Министарства културе Бугарске (2004. г.), ордена „Стара планина“ (2008. г.) и многих других. Стечена искуства у хору “Мистерија бугарских гласова“, као и високо образовање које је завршила на Југозападном универзитету „Неофит Рилски“  у Благоевграду певачица користи у свом раду са аматерским саставима у читаоницама (домовима културе) у Софији и квартовима Курило, Враждебна, Нови Искар.

Имам разноврсна интересовања – каже још Елена. Јако сам захвална на свему што су ми пружили диригенти Красимир Кјуркчијски, Дора Христова, Димитар Динев, Георги Генов, Стефан Мутафчијев. Ја сам њихова искуства у дириговању пренела у рад са аматерским саставима „Чубричанче“ (при читаоници „Добри Чинтулов“ у Софији), „Чучулиги“ („Шеве“) (у четврти Враждебна), са мушком групом у четврти Курило, са групом „Омајни гласови“ (у Новом Искару). Књиге које сам написала, такође су инспирисане мојом љубављу према фолклору. Издала сам до сада шест њих: „Љубав“, „Мајке“, „У ритму „Мистерије бугарских гласова“, „Између Бога и ватре“, „Љутика“, „Дивља музика Шоплука“. Сада припремам нови приручник за певаче.“

Елена Бошкова сећа се шта јој се догодило на концерту са хором „Мистерија бугарских гласова“ у италијанском граду Торину.

Певале смо на трећем спрату једне зграде у центру града. Биле смо удаљене шест метара једна од друге. Између мене и моје партнерке која је мелодију одржавала извикивањем (што је типично за двогласно певање) растојање је било још веће. Можете замислити како смо успевале да једну другу чујемо и синхронизујемо се. Проф. Дора Христова дириговала је саставом на тргу испред зграде. Био је то доживљај који се дуго памти. Осећале смо се попут небеских анђела, а песма се разлегала тако да се чинило као да космичка киша сипи тргом на коме је била публика, а она није престајала да аплаудира. Увек певамо уживо. За концерт у Торину предложили нам су да певамо на плејбек, али ми смо то одбиле. И премда је тај наступ био изазован, ми смо се одлично снашле. Ово је оно што стварно волим да радим.“