У Европском парламенту је до краја јуна приређена изложба „Синергија“, која је посвећена бугарској ликовној уметности. Укључена су дела савремених бугарских аутора из колекција Националне галерије и Европског парламента. Посетиоци могу да виде слике проф. Андреја Данијела, Бориса Мисиркова, Георгија Богданова, проф. Станислава Памукчијева и др. а на програму је културних манифестација за време бугарског председавања Саветом ЕУ. Историчар уметности Надежда Џакова – кустос изложбе, додаје:
Од јануара 2011. године Европски парламент представља изложбе уметничких дела из своје колекције да би обележио свако ротационо председавање Саветом ЕУ. Ове године Бугарска први пут преузима то председавање и до краја јуна посетиоци ће моћи да на једном месту виде дела бугарских аутора из колекције Европског парламента. Године 2011. Европски парламент је купио бугарска уметничка дела која су и у саставу актуелне изложбе. Паралелно с тим позвани смо да представимо и дела из колекције Националне галерије.
Појмови „синергија“ и „синергизам“ се широко користе у различитим областима науке, економије, пословања. Гђа Џакова објашњава шта сугеришу дела која су приказана на изложби под именом „Синергија“:
Синергија описује стање када је целина нешто веће и другачије од збира својих делова. То је и идеја изложбе о целовитом представљању бугарске уметности. Наравно, акценат се ставља на поједина имена и дела, али се може видети и уопштенији поглед на нашу земљу. Осим што је повезана са бугарским председавањем Саветом ЕУ изложба обележава и 2018. годину као Европску годину културне баштине. Тако да синергију откривамо и у представљању нашег културног блага као дела једне заједничке целине односно културне баштине, архитектонског окружења и синергизма, повезаног са њиховим изучавањем, истраживањем представљањем изабраних дела.
Како је извршена селекција дела укључених у изложбу?
Акценат је стављен на дела повезана са нашим културним наслеђем, а посебно са местом модерног човека у нашем окружењу. Представљени су аутори који раде у различитим медијима. Поново имамо синергизам који се огледа у уједињењу медија и културе. Карактеристично за нашу модерну уметност је то што се код ње не може говорити само о једном правцу него увек морамо имати у виду више њих а то су: фотографија, видео-арт, инсталације, сликарство. А код свих њих водећа тема је „Како данас присуствује човек?“.
У видео-делу доц. др Аделине Попнеделеве „Мазохистички перформанс по делима Ханса Кристијана Андерсена” присуствује прошлост и данашњица повезане са местом жене у савременом свету. Шта друго могу да виде посетиоци?
Претпостављам да ће посетиоци лако успети да „ухвате“ различите правце и подтеме заступљени на изложби. Поменула бих дело тандема Мисирков-Богданов „Викенд“ – серију фотографија под насловом ”Викенд 2126.” које најопштије речено приказују наше споменике из доба социјализма у очима будуће генерације. Аутори покушавају да виде како та генерација гледа на нашу прошлост. Претпостављам да ће ова тема заиста бити занимљива за посетиоце Европског парламента. Разуме се, нису безначајни коментари Андреја Данијела о нашој прошлости. Ту је и дело Светлане Мирчеве посвећено глагољици које је такође важно за везе између бугарске и европске културе – каже у закључку кустос Надежда Џакова.
Превод: Албена Џерманова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..