Позориште „Реплика” скупља аутентичне приче о насиљу у школи да би пред гледаоце извело све заинтересоване стране. Међутим, не одводи их у праву судницу – на сцени нема оптужених, у редовима публике нема судске пороте. Позориште даје реч ученику, учитељу и родитељу, а на крају насилници или жртве неминовно моле за милост: Ко ће мени да помогне?
“Лоша деца” је документарна представа коју поставља трупа за социјално ангажовано позориште “Реплика”. У њој се на позадини текста румунске ауторке Михаеле Михајлов чију прави гласови који насиље у школи приказују као болест друштва.
Има пунио дирљивих прича, али за мене је најимпресивније њихово заједничко језгро – каже редитељ представе Благој Бојчев. – Испоставља се да у већини случајева агресије нема кривца, јер и ученици и учитељи и родитељи се понекад нађу у ситуацији у којој је агресија једини начин на који могу да реагују. И ако пажљивије размотримо случајеве дечјег насиља, видећемо да деца стварно нису имала другу могућност да се заштите или да натерају друге да их чују.
Зато не постоје лоша деца – њима треба љубав и пажња, али често их не добијају и тада копирају понашање одраслих.
Деци недостаје добар пример – категоричан је редитељ. – Када испољавају агресију она имитирају агресију коју виде око себе. Деца виде да су њихови родитељи стално жртва неке агресије. Ако пак сама она желе да опстану, прибегавају агресији, јер у Бугарској је то начин за опстанак. Код нас су успешни агресивнији, моћнији људи, некадашњи утеривачи дугова а данас тајкуни који возе скупе џипове – а на телевизији видимо да чак и политичари имају успех када примењују агресију. Тако да деца једноставно покушавају да опстану и имају агресивно понашање да би остала на површини.
И ма колико парадоксално звучало, у случајевима насиља сви су жртве.
У нашој представи нећемо видети кривца, јер након што представимо све личне приче, мање судимо – наставља Благој Бојчев. – Тако да ја лично не могу да укажем на неку конкретну кривицу и кривца, а само на нашу заједничку и на све нас. Оно што бисмо ми као позориште могли да урадимо јесте да скренемо пажњу на проблем а на тај начин и да покушамо да помогнемо. Даље би свако требало да осети већу одговорност према друштву у којем живи. Тренутно можемо кривити учитеље за све – чак тражимо да се у школама поставе камере за видео-надзор да бисмо тачно знали да ли они туку нашу децу. Али не смемо заборавити да су пре више година ови учитељи организовали велики штрајк у знак протеста а многи људи су се тада бунили и нису их подржали. О таквој одговорности треба да размислимо!
Најновија представа позоришта „Реплика” се зове „Репортаже о Бугарској“ писане у одсуству – Одисеја” а настала је према есејима Георгија Маркова (бугарског писца, дисидента, интелектуалца и новинара који је тзв.“бугарским кишобраном“ убијен 1978. године). Она приказује причу из наше тоталитарне прошлости у којој је време било стало и која нас и данас на сваком кораку прати, наводи редитељ и додаје.
Не смемо заборавити да су корени данашњих проблема у прошлости. На пример, бирократија, култура мита нису плод тзв. демократије код нас већ су много раније настале у друштву. Забрињава то што се дижу гласови који шире манипулације и лажи, а млади људи који немају никакву представу о том периоду наше историје тврде да је тада било боље. Наравно, они не наводе тачно шта је тада било боље, али очито им је одговор потребан. А он гласи: У Бугарској је постојао тоталитарни режим и ако то не кажемо категорично и ако не истражујемо тај период, казаљке на сату се неће померити напред.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лични архивВелико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..