Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Избор из колекције Радио Бугарске

Поволшка Бугарска – средњовековна врата између Истока и Запада

| ажурирано 21.5.20. 15.54 БНР Новини
Фотографија: bolgar.info

После пропасти Старе Велике Бугарске кана Кубрата, његов други син Котраг кренуо је на север начелу протобугарског племена Котраги. Настанио се у подручју средњег тока Волге где је око 660 г. успоставио нову државу – Поволшку Бугарску. Трагови њене историје брижљиво се чувају и проучавају у Бугарском историјско-архитектонском музеју-резервату у Татарстану.


„Сматра се да је Котраг (или Кодраг)  легендарна личност. Он се индиректно помиње у византијским хроникама, али за сада не постоје веродостојни писани извори о томе који би доказивали да је у питању историјска личност
“, прича заменик директора музеја задужен за научна истраживања Андреј Фасхудинов. Ова протобугарска држава налазила се на важној рути, у близини великих река и трговачких путева. Захваљујући томе појавила су се велика економска, културна и политичка средишта, па је та држава постала својеврсна врата између Истока и Запада. За разлику од Дунавске Бугарске, која је 864. г. примила хришћанство, у Поволшкој Бугарској је 922 г. код кана Алмуша (Алмиша) званичном религијом проглашен ислам.

Главна џамија, ХІІІ век
„Део становништва и даље служи древним паганским божанствима, а било је и хришћана. За прихватање ислама велику улогу су имали активне економске и културне везе са већ исламизованом Средњом Азијом. Претпоставља се да су први Поволшки Бугари који су примили ислам били трговци и светски путници.

Мали минарет и Црна палата
Ислам се постепено проширио међу различитим племенима. То је утицало и на писмо које је био у употреби код Поволшких Бугара“, каже Андреј Фасхудинов:

Бела џамија
„Пре примања ислама они су користили рунско писмо. У нашем музеју има предмета с рунама, најчешће појединим знаковима које су до XII-XIII в. користили цехови (занатска удружења); рецимо грнчари су их стављали на дно земљаних судова, а други су их употребљавали као знак за одређену владарску лозу. Прихватањем ислама овде је проширено писмо на основу арапског алфабет. које је било у употреби на овим просторима до 20-их година ХХ века, т.ј. до преузимања власти од стране бољшевика.

Музеј бугарске цивилизације у Болгару чува највећи у свету штампани Куран, тежак 800 кг, димензија 2 х 1,5 метра (у затвореном облику)
Поволшки Бугари су једини народ који је пружио одлучан отпор Џингис-хановој војсци, поразивши њену претходницу у чувеној бици 1223. г., објашњава Фасхудинов:

„Поволшки Бугари излазе на Волгу“, сликар Ј.Б.Висогорски
„Та битка између Бугара и монголске војске вођена је у подручју Самарске Луке у сливу Волге. Сазнавши о планираном нападу Монгола приликом њиховог приближавања, они су имитирали бежање и повлачење, али суих тако увукли у замку. Захваљујући овој ратној лукавости Бугари су поразили Монголе и нагонили их у бекство. Многи Монголи ипак су били заробљени, а потом су их Бугари заменили за овнове, што је за монголску војску била велика брука. А ова битка је остала у историји као„овновска“.

Бојна секира и врхови стрела, ХІІІ-ХІV век
Највећи процват Поволшка Бугарска је забележила у XII в. и првој трећини XIII в. - до 1236. г., када ју је  Златна хорда ипак освојила:


„Поволшки Бугари су били искусни трговци. Они су трговали са многим земљама, укључиво и са Кином. У Сибиру су набављали скупоцена крзна, фосили и кљове мамута, а затим их продавали на тржницама Болгара, у другим азијским земљама и у Европи. Стизали су све до Егејског мора на југу и Северног леденог океана, одакле су довезивали кљове моржева. Код њих су били развијени и занати. У XIV в. овде је била развијена производња сировог гвожђа, која је постала популарна у Европи тек у XVI в. Археолози су открили ливнице и топионице гвожђа, где је достизана температура од 1000 и више степени.


Бугари су били вешти у изради накита. Татари и данас примењују њихове својевремено високе технологије. Био је развијен и стакларски занат. И, наравно, Бугари су били одлични ратници. Најмоћнија у њиховој војсци била је коњица, а тешко наоружана пешадија играла је споредну улогу.

Поволшки Бугари досегли су висок ниво духовне културе, науке и образовања, истиче Андреј Фасхудинов:


У Поволшкој Бугарској писменост је била широко раширена, чему је увелико доприносио систем обуке. И дечаци, и девојке од малена су савладавали слова и бројеве, а описмењавање је вршено у џамијским школама. Знатан проценат становништва је умео да чита и пише. Ислам је обавезивао и изучавање арапског језика. Они образованији учили су и друге источњачке језике. Тада се сматрало да образовани човек у Болгару мора знати неколико језика.“

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: bolgar.info​

Више из ове категориjе

У очекивању Бабе Марте

Ако данас прошетате улицама Софије или било ког другог бугарског града видећете да све сија у црвеној и белој боји. И то није случајно. Последњег дана фебруара многи журе да изаберу мартенице – традиционалан украс од испреплетеног црвеног и белог..

објављено 28.2.21. 08.15

Копривштица – архитектонски драгуљ који одише историјом

Копривштица – живописан градић у подножју планине Средња гора, дочекује госте својим калдрмисаним уличицама и кућама из доба Националног препорода Бугарске офарбаним у јарке боје и скривеним иза  високих камених зидова. Ово је један од мало..

објављено 27.2.21. 10.25

Хисарја – град с богатом историјом и лековитом водом

У јеку пандемије коронавируса Бугари се све чешће опредељују за здрав одмор у природи. А има ли ишта здравије од одласка у бању, на чистом ваздуху, у Средњој гори! Током зимских месеци Хисарја својим гостима нуди јединствен спој одличних хотела и спа..

објављено 20.2.21. 11.25