Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Избор из колекције Радио Бугарске

Поволшка Бугарска – средњовековна врата између Истока и Запада

| ажурирано 21.5.20. 15.54 БНР Новини
Фотографија: bolgar.info

После пропасти Старе Велике Бугарске кана Кубрата, његов други син Котраг кренуо је на север начелу протобугарског племена Котраги. Настанио се у подручју средњег тока Волге где је око 660 г. успоставио нову државу – Поволшку Бугарску. Трагови њене историје брижљиво се чувају и проучавају у Бугарском историјско-архитектонском музеју-резервату у Татарстану.


„Сматра се да је Котраг (или Кодраг)  легендарна личност. Он се индиректно помиње у византијским хроникама, али за сада не постоје веродостојни писани извори о томе који би доказивали да је у питању историјска личност
“, прича заменик директора музеја задужен за научна истраживања Андреј Фасхудинов. Ова протобугарска држава налазила се на важној рути, у близини великих река и трговачких путева. Захваљујући томе појавила су се велика економска, културна и политичка средишта, па је та држава постала својеврсна врата између Истока и Запада. За разлику од Дунавске Бугарске, која је 864. г. примила хришћанство, у Поволшкој Бугарској је 922 г. код кана Алмуша (Алмиша) званичном религијом проглашен ислам.

Главна џамија, ХІІІ век
„Део становништва и даље служи древним паганским божанствима, а било је и хришћана. За прихватање ислама велику улогу су имали активне економске и културне везе са већ исламизованом Средњом Азијом. Претпоставља се да су први Поволшки Бугари који су примили ислам били трговци и светски путници.

Мали минарет и Црна палата
Ислам се постепено проширио међу различитим племенима. То је утицало и на писмо које је био у употреби код Поволшких Бугара“, каже Андреј Фасхудинов:

Бела џамија
„Пре примања ислама они су користили рунско писмо. У нашем музеју има предмета с рунама, најчешће појединим знаковима које су до XII-XIII в. користили цехови (занатска удружења); рецимо грнчари су их стављали на дно земљаних судова, а други су их употребљавали као знак за одређену владарску лозу. Прихватањем ислама овде је проширено писмо на основу арапског алфабет. које је било у употреби на овим просторима до 20-их година ХХ века, т.ј. до преузимања власти од стране бољшевика.

Музеј бугарске цивилизације у Болгару чува највећи у свету штампани Куран, тежак 800 кг, димензија 2 х 1,5 метра (у затвореном облику)
Поволшки Бугари су једини народ који је пружио одлучан отпор Џингис-хановој војсци, поразивши њену претходницу у чувеној бици 1223. г., објашњава Фасхудинов:

„Поволшки Бугари излазе на Волгу“, сликар Ј.Б.Висогорски
„Та битка између Бугара и монголске војске вођена је у подручју Самарске Луке у сливу Волге. Сазнавши о планираном нападу Монгола приликом њиховог приближавања, они су имитирали бежање и повлачење, али суих тако увукли у замку. Захваљујући овој ратној лукавости Бугари су поразили Монголе и нагонили их у бекство. Многи Монголи ипак су били заробљени, а потом су их Бугари заменили за овнове, што је за монголску војску била велика брука. А ова битка је остала у историји као„овновска“.

Бојна секира и врхови стрела, ХІІІ-ХІV век
Највећи процват Поволшка Бугарска је забележила у XII в. и првој трећини XIII в. - до 1236. г., када ју је  Златна хорда ипак освојила:


„Поволшки Бугари су били искусни трговци. Они су трговали са многим земљама, укључиво и са Кином. У Сибиру су набављали скупоцена крзна, фосили и кљове мамута, а затим их продавали на тржницама Болгара, у другим азијским земљама и у Европи. Стизали су све до Егејског мора на југу и Северног леденог океана, одакле су довезивали кљове моржева. Код њих су били развијени и занати. У XIV в. овде је била развијена производња сировог гвожђа, која је постала популарна у Европи тек у XVI в. Археолози су открили ливнице и топионице гвожђа, где је достизана температура од 1000 и више степени.


Бугари су били вешти у изради накита. Татари и данас примењују њихове својевремено високе технологије. Био је развијен и стакларски занат. И, наравно, Бугари су били одлични ратници. Најмоћнија у њиховој војсци била је коњица, а тешко наоружана пешадија играла је споредну улогу.

Поволшки Бугари досегли су висок ниво духовне културе, науке и образовања, истиче Андреј Фасхудинов:


У Поволшкој Бугарској писменост је била широко раширена, чему је увелико доприносио систем обуке. И дечаци, и девојке од малена су савладавали слова и бројеве, а описмењавање је вршено у џамијским школама. Знатан проценат становништва је умео да чита и пише. Ислам је обавезивао и изучавање арапског језика. Они образованији учили су и друге источњачке језике. Тада се сматрало да образовани човек у Болгару мора знати неколико језика.“

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: bolgar.info​



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Традиција слања ускршњих разгледница код нас је почела још пре ослобођења од османске власти

Када се неким посебним поводом окупљамо са својим рођацима или пријатељима, у знак поштовања и као успомену, обично им дајемо поклон уз лепу честитку. У прошлости су примљену честитку чували као драгу успомену и често се она преносила с..

објављено 4.5.24. 09.10

Јаје – симбол плодности и новог живота

Велики четвртак један је од два дана Страсне седмице , у којима у Бугарској фарбамо јаја за Васкрс. Према старој традицији, за то је задужена најстарија жена у кући, а прво јаје се фарба у црвену боју. Према Православној цркви, црвена боја..

објављено 2.5.24. 09.15

105 година од рођења легендарног гајдаша Дафа Трендафилова

Данас, 17. јануара, обележавамо 105 година од рођења легендарног гајдаша Дафа Трендафилова. Рођен је 1919. године у родопском селу Гела, а током целог свог живота остао је везан за овај магични крај. У доби од само 14 година почиње свирати гајде,..

објављено 17.1.24. 10.15