Ако сте студент, ако се бавите консекутивним превођењем или пак из неког другог разлога треба да брзо бележите нечије речи, одмах се определите за стенографију. Она ће вам увелико помоћи!
О улози стенографије прича председник Националног удружења стенографа, дактилографа и оператера на рачунару Карамфил Матев. По образовању је инжењер, али је своју пасију из тинејџерских година – брзопис претворио у професију. Још као ученик постао је републички шампион и почео да зарађује као парламентарни стенограф. Касније је руководио је одсеком за стенографију у Влади Бугарске, а данас је парламентарни стенограф. Његов рекорд од 180 речи у минуту одликован је медаљом на Светском првенству у стенографији.
Потреба за настанком стенографског писма у Бугарској наметнула се после Ослобођења 1878. године. Тада је сазвана Уставотворна скупштина – прво такозвано Велико Народно собрање које је усвојило један од најмодернијих у оно време устава у Европи – Трновски. Дебату народних посланика бележили су људи који су писали на традиционалан начин. После насталих спорова о записима, донета је одлука да се и код нас, исто као и на Западу, запосле брзописци. И пошто у Бугарској није било ниједног стенографа, позван је један Словенац, прича Карамфил Матев:
„Словенац се звао Антон Безеншек. На бази немачке стенографије Франца Габелсбергера он је већ био израдио словеначко стенографско писмо.
У јесен 1879. г., пошто је разрадио први организовани систем скраћеног писања на бугарском, Безеншек и његов друг Иржи Прошек постали су и први стенографи у Бугарској. Они су брзопису научили и своје будуће бугарске колеге. Недавно је Удружење стенографа иницирало постављање споменика Безеншеку у Словенији, прича даље наш саговорник:
„Испоставило се да сами Словенци не познају добро Безеншека и његов значајан допринос стенографији, јер је већи део живота провео у Софији и Пловдиву. У Бугарској постоји један споменик Безеншеку у центру Пловдива. Успоставили смо везу са културно-просветним удружењем „Безеншек“ у његовом родном месту и данас се у Словенији већ уздиже копија бугарског споменик , а постављен је такође и његов барељеф.“
Међу значајнијим личностима које су савладале тајне брзописа су наши истакнути песници Пејо Јаворов и Димчо Дебељанов, овај други је био парламентарни стенограф. Карамфил Матев и његова колегиница Виолета Бошкова, „превели су“ стенографске бележнике Јаворова.
Међутим, шта заправо представља стенографија и зашто је то писмо толико корисно?
„Стенографија је својеврсна нова азбука са веома краћом линијом писања. Она користи симболе и скраћенице – сигле које омогућују бележење нормалног људског говора - око 120 речи у минуту – објашњава Матев.
Парламентарна стенографија је веома одговорна професија јер помаже да се записују дебате приликом доношења закона. То тражи максималну концентрацију јер ни у ком случају не сме доћи до изопачавања изјава посланика. Стенографи бележе и атмосферу у сали, реплике које често не присуствују у фонограмима. Ево шта прича Матев о свом свакодневном раду:
„У парламенту се мењамо сваких петнаест минута. Док колеге раде дешифрујем текст, проверавам га и одштампава записе.
Домаћим стенографима дугујемо начин на који су поређане типке на тастатури за бугарски језик:
„На почетку стенограми су дешифровани ручно. Прве писаће машине увезене су из различитих земаља, а различите компаније производиле су различите тастатуре. Тада су се парламентарни стенографи окупили и заједно саставили начин ређања сета дугмади који се од децембра 1907. сматра званичним бугарским стандардом.
Некада су Бугари били светски шампиони у дактилографији и стенографији. Али се данас стенографија изучава на свега неколико места у земљи. Једно од њих су бесплатни курсеви Удружења стенографа чији су чланови убеђени да стенографија није једноставно бутик професија, него има примену и у будуће.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лична архиваУметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..