Проф. др Добри Палијев је, несумњиво, једна од најзначајнијих фигура бугарске музичке историје. 22. априла ће се у дворани „Блгарија“ у Софији одржати велики концерт посвећен обележавању 90 година од рођења истакнутог педагога, извођача и композитора. На концерту ће бити изведена његова дела, као и нумере за Симфонијски оркестар посвећене Палијеву. Неке од њих ће бити први пут изведене на сцени. Добри Палијев је први бугарски извођач који свира на ксилофону и вибрафону. Он је основао бугарску школу удараљки, изумео је и афирмисао нове музичке инструменте међу којима су наштимана дрвена и метална клепала, овчарска звона у две октаве, „ветровита машина“ и др. Проф. Палијев је прокрчио пут према соло и камерном музицирању на удараљкама. Његови комади – педагошки и уметнички, објављени су у Француској, Немачкој и другим земљама.
Рођен је 20. априла 1928. године у Пернику где је његова породица у то време живела. Каже да је на овај свет дошао „буком и треском“ пошто је истог дана оближње место погодио земљотрес. Прво је научио свирати на хармоници, а потом и на труби. У Шумену је, где се његова породица преселила, основао формацију „Џез амбициозних.“ Једном приликом је заменио бубњара формације и тако је открио свој животни позив. Као студент на Музичкој академији у Софији је радио у Симфонијском оркестру Бугарског националног радија, а касније и у Музичком позоришту. Деценијама је свирао у Тинко Станчев трију с којим активно концертира.
Била сам његова ученица током 70-их година минулог века, а након тога и његова студенткиња на Националној музичкој академији, каже Марина Миндова, дугогодишњи професор на НМА. Ја и моје колеге користимо његов систем обуке. Био је харизматична особа, веома начитан, ведар и насмејан. Пренео нам је своју огромну љубав према раду, инструментима. Избегавао је да говори о својим коренима, али племенитост коју је носио у себи није могла да остане непримећена. Поред тога, он је аутор јединственог истраживања посвећеног бугарским црквеним звонама, клепалима, овчарским клепетушама и звонима. Путовао је по целој земљи, обилазио цркве и манастире и препричавао невероватне приче. За потребе овог истраживања је учествовао у ливењу звона за споменик „Знаме на мира“ (Застава мира). Контакт с његовом богатом културом и душевношћу оставио је неизбрисив траг, рекла је гђа Миндова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Последњи музички догађај на програму Државне опере – Бургас на острву Света Анастасија је концертни спектакл „Едит Пјаф - Non, je ne regrette rien – Edith Piaf“. Концерт који ће се одржати 8. августа део је низа догађаја под насловом „Журка на..
Импресиван светлосни спектакл употпуниће доживљај за време овогодишњег издања Фестивала Open Buzludzha. Од 8. до 11. августа три фестивалске бине – испред споменика "Бузлуџа", на пољани испред планинарског дома "Бузлуџа" и у шуми понудиће богат музички..
Данас, 8. августа, на програму летњег издања Џез фестивала у Пловдиву (Plovdiv Jazz Summer) су два концерта која ће се одржати у Летњем биоскопу "Орфеј". Гости и становници овог нашег града на седам брежуљака имаће прилику да уживају у..
Већ четири десетлећа група Атлас нас радује својом музиком. Њихову најновију динамичну песму минималистичког назива „О-ооо!“ карактерише њу вејв звук,..