Проф. др Добри Палијев је, несумњиво, једна од најзначајнијих фигура бугарске музичке историје. 22. априла ће се у дворани „Блгарија“ у Софији одржати велики концерт посвећен обележавању 90 година од рођења истакнутог педагога, извођача и композитора. На концерту ће бити изведена његова дела, као и нумере за Симфонијски оркестар посвећене Палијеву. Неке од њих ће бити први пут изведене на сцени. Добри Палијев је први бугарски извођач који свира на ксилофону и вибрафону. Он је основао бугарску школу удараљки, изумео је и афирмисао нове музичке инструменте међу којима су наштимана дрвена и метална клепала, овчарска звона у две октаве, „ветровита машина“ и др. Проф. Палијев је прокрчио пут према соло и камерном музицирању на удараљкама. Његови комади – педагошки и уметнички, објављени су у Француској, Немачкој и другим земљама.

Рођен је 20. априла 1928. године у Пернику где је његова породица у то време живела. Каже да је на овај свет дошао „буком и треском“ пошто је истог дана оближње место погодио земљотрес. Прво је научио свирати на хармоници, а потом и на труби. У Шумену је, где се његова породица преселила, основао формацију „Џез амбициозних.“ Једном приликом је заменио бубњара формације и тако је открио свој животни позив. Као студент на Музичкој академији у Софији је радио у Симфонијском оркестру Бугарског националног радија, а касније и у Музичком позоришту. Деценијама је свирао у Тинко Станчев трију с којим активно концертира.

Била сам његова ученица током 70-их година минулог века, а након тога и његова студенткиња на Националној музичкој академији, каже Марина Миндова, дугогодишњи професор на НМА. Ја и моје колеге користимо његов систем обуке. Био је харизматична особа, веома начитан, ведар и насмејан. Пренео нам је своју огромну љубав према раду, инструментима. Избегавао је да говори о својим коренима, али племенитост коју је носио у себи није могла да остане непримећена. Поред тога, он је аутор јединственог истраживања посвећеног бугарским црквеним звонама, клепалима, овчарским клепетушама и звонима. Путовао је по целој земљи, обилазио цркве и манастире и препричавао невероватне приче. За потребе овог истраживања је учествовао у ливењу звона за споменик „Знаме на мира“ (Застава мира). Контакт с његовом богатом културом и душевношћу оставио је неизбрисив траг, рекла је гђа Миндова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова