Да ли ће Истанбулска конвенција постати први документ чије ће ратификовање од стране свих држава чланица ЕУ аутоматски довести до правног признавања појма "родног идентитета“ и постоји могућност за преиспитивање Конвенције тако што ће се из ње искључити џендер идеологија? – то је било главно питање којим су представници грађанских удружења дочекали Веру Јурову – европског комесара за правосуђе, права потрошача и родну равноправност за време њене посете Софији. Питања ове природе и страховања да се преко Истанбулске конвенције прогурава идеологија која подстиче једнополне бракове и афирмише „трећи пол“ су на неодређено време одложила расправу о документу у нашем парламенту. Упркос драстичним примерима насиља над женама детаљно објављеним у бугарским медијима,запажа се усађени страх друштва и неповерење у заједнички европски документ о заштити од насиља у породици.
На тему дискриминације по основу пола и превазилажења предрасуда и стереотипа гледа се као на један од највећих изазова у савременом свету, јер се она тиче више хиљада животних судбина а такође, директно утиче на економски статус нашег друштва. У светлу таквог схватања у Софији је одржан дискусиони састанак између широког круга представника грађанских организација са европском комесарком Вером Јуровом. „Када су у Бугарској почеле расправе о Истанбулској конвенцији, хтела сам да се брзо вратим у Софију да бих чула ставове и схватила где је неспоразум, зашто људи имају толико критичан однос према Конвенцији “ – каже Вера Јурова.
У ствари, реч је о регулативи која има за циљ да помогне женама и деци којима прети насиље. Правосуђе, питања која се односе на потрошаче, родна равноправност и заштита личних података су фундаментална права. Борба против насиља у породици је важан део мог рада, јер морамо делати на свим фронтовима. Морамо посебну пажњу посветити статистици, према којој се свака трећа жена у Европи у старосној граници од 8 до 50 година суочава са насиљем. Током година ствари се нису много промениле. Морамо се против тога борити, јер је оно резултат штетних стереотипа мишљења. Увек када разговарам са мушкарцима, срећна сам кад видим подршку. Многи од њих деле заједнички став да жртве насиља могу постати и њихове ћерке. Ја сам по занимању правник и ослањам се на закон. Питам се каква би идеологија могла постојати у нашим напорима за спречавање насиља над женама и децом који су жртве насиља у породици. Каква би идеологија могла постојати у нашим напорима да из Европе елиминишемо стравичне појаве попут присилне стерилизације, присилног побачаја, затим – традиционалне облике агресије као што су претња, увреда, шамарање, ударање, премлаћивање? Наравно да ће сваки национални парламент сам одлучити да ли ће ратификовати Истанбулску конвенцију или не. Ако одлучи да је не ратификује, онда он мора да одлучи које ће друге мере, законодавне или не предузети тако да би женама и деци обезбедио неку другу поуздану заштиту преко механизама државе.
Међу представницима грађанских организација који су учествовали на састанку са комесарком Вером Јуровом била је Станимира Хаџимитова, која преко 20 година руководи Фондацијом „Џендер пројекат у Бугарској“. По њеним речима, постоји проблем не толико са Истанбулском конвенцијом колико са термином који многе њене колеге називају „џендер идеологијом“. Станимира Хаџимитова каже још:
Током година моја организација није имала никакав проблем са појмом „џендер“, јер радимо на бази званичних политика ЕУ, ОУН и Бугарске. Увек се могу појавити неки људи који стварају своју идеологију и на свој начин тумаче овај или онај документ. Међутим, то није политика ЕУ. Мој апел је да сви ми нађемо начин да људима објаснимо да под појмом “gender equality” подразумевамо родну равноправност (једнакост полова) и ништа више! Реч је о свему што се тиче права девојака да се баве и професијама које нису ограничене на услужну сферу, да могу да раде и у сфери високих технологија. То морамо подстицати да би и жене имале прилику да добро зарађују.
Превод: Албена Џерманова
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
На Дан оца, Фондација „Равноправно родитељство“ организује протест са циљем увођења законских промена које би гарантовале да деца разведених родитеља..
Процене Бугара о протеклој години на личном плану значајно се разликују од њихових ставова о ситуацији у земљи и свету. Према резултатима националног..