Јапанац Кента Сугај се с бугарским језиком упознао на Универзитету за стране студије у Токију где прво студира Руску филологију. Као лингвиста је био очаран граматичким особинама бугарског језика који се, по њему, истиче између осталих словенских језика. Кента се посветио истраживању бугарских дијалеката којим се служе наши исељеници у Румунији, а знање бугарског језика унапредио је на Бугаристици на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски.“ Одбранио је докторску дисертацију. Тренутно Кента Сугај предаје бугарски и руски језик на Државном универзитету у Токију. Приметио је да бугарски језик наилази на велико интересовање у Јапану:
На часовима бугарског језика, који су отворени за све, окупља се много људи који показују интересовање за Бугарску, бугарски језик и културу, традиционалне игре и музику. Неки од њих певају у хоровима и специјално долазе на часове језика, рекао је Кента Сугај.
Кента је заволео Бугарску, посебно му се допао стил живота у нашој земљи пошто се увелико разликује од ужурбаног ритма живота у Токију. Сматра да су Бугари веома љубазни и наводи само један непријатан догађај који је доживео у нашој земљи – кад је месец дана чекао на један документ који би одмах добио у Јапану. Кента је урођеном љубазношћу додао да су само неки људи овде лењи. Одушевљен богатом историјом наше земље г. Сугај воли да посећује Велико Трново и Стари град Пловдива.
Пошто је истражио бугарске говоре у Румунији, у околини Букурешта, упоредио их је с језиком који се користи у околини града Силистре, на северу Бугарске, сад су на реду бугарски дијалекти у Бесарабији. Проучава говор највећег бугарског села ван предела Бугарске – села Паркани, које се налази у Придњестровљу.
Јапански слависта је у неколико наврата боравио у селу Паркани, прикупио је материјале и нада се да ће наићи на подршку бугарских и страних истраживача. На овогодишњем, 14. по реду Међународном конгресу слависта у Софији је Кента Сугај говорио о руским елементима у бугарском говору у селу Паркани.
Можда ћу се убудуће позабавити и другим бугарским говорима у Украјини и Молдавији.
Кента Сугај каже да након бројних истраживања совјетских лингвиста и „Атласа бугарских говора у СССР“ објављеног 1958. године, савремено стање бугарских дијалеката у Бесарабији остало је слабо истражено. Поред утицаја руског, украјинског и молдавског језика на бугарске говоре, данас можемо говорити и о утицају бугарског књижевног језика на бесарапске говоре пошто Бесарапски Бугари долазе у Бугарску и студирају на бугарским универзитетима.
Постоји ли веза између говора припадника бугарске заједнице у Румунији и Бесарабији?
Већина исељеника у Бесарабији прошла је преко Румуније, Влахије и Молдавије тако да је међу њима створена дијалекатска заједница, објашњава Кента Сугај. Већи део дошао је из источног дела Бугарске. Приметио сам да су бугарски говори у Румунији преузели румунски језички модел што није случај са говорима у Молдавији и Бесарабији. Али ће на другим језичким нивоима засигурно бити доста ствари које су се појавиле под утицајем руског или украјинског језика. Тако, рецимо, у говору села Паркани често користе украјинску реч „зараз“ која значи „сад,“ а наравно, има и пуно руских речи. Дакле, планирам да истражим језичку интерференцију, рекао је јапански слависта Кента Сугај.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лични архив
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..