Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нове социјалне мере и супротстављање дискриминацији међу главним приоритетима кохезионе политике ЕК након 2020. године

БНР Новини
Министар задужен за бугарско председавање Саветом ЕУ Љиљана Павлова (слева), министар финансија Владислав Горанов (здесна) и председник Асоцијације индустријског капитала Бугарске Васил Велев (у средини) на конференцији
Фотографија: БТА

У Софији је недавно одржана Међународна конференција Европског центра послодаваца и предузећа која пружају јавне услуге. Овај догађај је био део програма бугарског председавања Саветом ЕУ. Скуп је отворен дискусијом о тренутном стању окружења у ЕУ које се веома динамично мења, а у чијем је основу припрема једне земље чланице да иступи из заједнице и искрсавање проблема са земљом која је прекоокеански партнер.

Упркос томе, ЕУ гледа у будућност и покушава да формулише политике које би допринеле повећању безбедности, радне ефикасности и животног стандарда Европљана. То се може постићи пружањем јавних услуга које се могу поделити у две групе. У првој ће се наћи неекономске услуге које су традиционално обавеза државе – реч је о полицији, правосуђу, структурама националне безбедности. Оне нису предмет европског законодавства и не утичу на унутрашње тржиште и конкуренцију, објаснио је министар финансија Владислав Горанов који је отворио форум у Софији. Министар Горанов је нагласио да су јавне услуге од посебног значаја за свакодневни живот а међу главним су факторима за социјално и економско зближавање у оквиру ЕУ:

Нама су битније услуге од општег економског интереса које се пружају и организују у складу са одредбама које се односе на унутрашње тржиште и конкуренцију ЕУ. Последњих година су се потражња услуга од општег интереса и начини на које се оне пружају увелико променили. Тако, рецимо, услуге које је држава пружала, данас све чешће изводи приватни сектор, профитни и непрофитни. Структурни фондови су моћни инструмент подршке држави – услугама од општег економског интереса и нетржишним услугама, као што су образовање и запосленост. Структурни фондови ЕУ имају за циљ да обезбеде да услуге буду квалитетније и свима доступне. ЕК је ових дана објавила предлог законодавног пакета који дефинише кохезиону политику за програмски период 2020-2027. година. Њиме је предвиђено поједностављивање правила приликом одобравања средстава. Што се политике зближавања тиче, посебан акценат је стављен на социјално партнерство и организације које подстичу развој грађанског друштва, родне равноправности и права особа с инвалидитетом.

Министар финансија је рекао да вишегодишњи финансијски оквир ЕУ вероватно неће бити усвојен за време бугарског, аустријског или румунског председавања Саветом ЕУ, али је могуће да се то деси током председавања Немачке. Ако смо пре 100 година били средиште светског економског развоја, данас смо само мали део заједничке привреде. Али упркос томе у Европи генеришемо 35% укупних социјалних издвајања. Што се конкурентности европске привреде тиче, она се суочава са бројним новим изазовима и то нам намеће обавезу да тражимо нове начине за њихово превазилажење.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Џеф Готлиб

Млади који не раде и не уче огроман проблем за бугарско тржиште рада

Перцепција нивоа корупције у Бугарској и даље је веома висока, прокоментарисао је Џеф Готлиб, регионални представник Међународног монетарног фонда за централну, источну и југоисточну Европу. С институционалне тачке гледишта, битно је смањити ниво..

објављено 4.6.24. 17.35
Методи Методијев

Бугарска може да затражи ванредни извештај о приступању еврозони

Бугарска ће до средине 2025. године бити спремна за улазак у зону евра, прогнозира привремени министар финансија Методи Методијев на финансијском форуму „Бука новца“ у Софији. Према његовим речима, крајем 2024. ће критеријум за инфлацију – једини..

објављено 4.6.24. 16.03

927 лица пријавило приход од преко милион лева

Највећи пријављени приход за прошлу годину износи 70 милиона лева, показују подаци Националне агенције за приходе (НАП) након закључења пореске кампање и пријављивања прихода физичких лица. Средства су прибављена продајом акција, инвестиционих обвезница..

објављено 4.6.24. 09.27