У источним Родопима, а посебно уздуж Арде, и данас се могу видети остаци бројних удубљења исклесаних у стенама које већ више од века привлаче пажњу археолога и истраживача. Упркос томе, још није утврђено када су она настала и чему су служила – да ли потичу из доба Трачана или ранијег периода, да ли су их исклесали како би их користили за извођење верских ритуала или су можда служили као обележје, само су нека од питања која још увек чекају одговоре. Судећи по местима на којима се ова удубљења налазе – а наиме, често су то тешко приступачни терени, можемо закључити да су она била од посебног значаја за наше претке и они су се трудили да их сачувају. Вероватно је реч о неком култном веровању о преласку у други свет, сматра Христо Тодев који је по занимању економски аналитичар, а по позиву – алпиниста и истраживач. Христо већ годинама обилази дивља и нетакнута места у источним Родопима, фотографише, мапира и истражује удубљења у стенама, која, по њему, потичу из периода пре Трачана, тачније из енеолита. До сада сам пронашао 3.600 удубљења. Мислим да има још око 2% неоткривених, каже Христо. Слична удубљења су исклесана и у тешко приступачним стенама високим 50 м, у близини села Даждовница, област Крџали. Али шта заправо представљају ова удубљења?
Савршено удубљење је у облику трапеза, висина му је око 70-80 см, дубоко је и изузетно добро обликовано, објашњава Христо Тодев. Многи истраживачи размишљају о томе да ли је овај облик имао само симболично значење или су они који су исклесали ова трапезоидна удубљења тражили и нека акустична или енергетска својства.
На једној од стена у култном комплексу је Христо Тодев открио лик девојке, вероватно исклесан људском руком. И то није једина мистерија:
Приметио сам да се непосредно испод лика девојке, на висини од 20 м, налази просторија у стени, за коју се, такође, претпоставља да је додатно обрађена и обликована. У просторију се улази са задње стране. Реч је о великом стеновитом комплексу који обухвата површину од 1,5 км, а пун је трапезоидних удубљења и посебно обликованих јамица. Баш ми је занимљиво да видим да ли је ова просторија повезана са једном другом стеном високом око 40 м која се налази на суседном обронку.
У природном процепу високом око 10 м, чија ширина (на најширем делу) досеже 2 м, у стени преко пута, Тодев је открио трагове људске руке из прошлости. Светлост која пролази кроз овај природни „прозор“ у стени, у различитим месецима, пада на стеновит комплекс са ликом девојке.
Када сам утврдио координате, уз додатна мерења и прорачуне, констатовао сам да је велика вероватноћа да 21. децембра – најкраћег дана у години, сунчеви зраци који пролазе кроз прозор у стени обасјају просторију у стени у склопу комплекса код Даждовнице. То се вероватно дешава у 16. 27 сати или 30-ак минута пре заласка сунца.
Ово је Христа Тодева подстакло да поменути комплекс размотри и као објекат који нам много тога открива о астрономским вештинама и знањима некадашњих људи.
Био сам одушевљен димензијама овог џиновског календара. Ако 21. децембра ове године на лицу места утврдим да сунчеви зраци обасјавају просторију испод стене с уклесаним ликом девојке, то ће потврдити колико су древни људи били прецизни када је реч о астрономији, објашњава Тодев и додаје:
У близини стене с процепом постоји други комплекс који има јасне астрономске оријентире који су подсећали да се ближи најкраћи дан у години. Убеђен сам да су и знаци у комплексу код Даждовнице имали астрономску намену. У том контексту се удубљења у стенама могу размотрити у новом светлу.
Другу, вероватно исто толико битну карику у комплексу, представља крст исклесан у стени изнад удубљења на највишим тачкама.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Врховни касациони суд је донео одлуку сагласно којој ће у регистар верских заједница Бугарске бити уписана Бугарска старокалендарска православна..
Дана 27. децембра Бугарска православна црква и верници славе празник посвећен Светом првомученику Стефану. Стефан је име грчког порекла које долази..