Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије вести или затражити правду.

Хераклеја Синтика – космополитско стециште различитих племена, етноса и народа разоткрива своје древно наслеђе на територији општине Петрич у атару села Рупите недалеко од угаслог вулкана Кожух. У древности ово место је било настањено најпре Синтима (1300-1200 г. пре Хр.), трачанским племеном које је дало име граду. Када је македонски краљ Филип Други освојио Синтику, додао је и име Херакла, јер је веровао да је пореклом од рода митског јунака.

Хераклеја Синтика је најбоље очувани антички град на нашој територији – прича Сотир Иванов, директор Историјског музеја Петрича. – Висина зидова који су окруживали Грађанску базилику, светилишта и радње, које се налазе северно од форума је око пет метара, а његова архитектура је слична оној древног града Филипи у северној Грчкој. Град је још у доба Синта био раскршће култура, политичких утицаја и привредних токова. Он је уједно био и везивна карика Севера и Југа, Егејског приобаља и унутрашњости Балканског полуострва, Македоније и Тракије. Имао је око 40-50 хиљада становника. Карактеристична особина је то што је имао демократски облик управљања који је пренет и у касније епохе.

Према Сотиру Иванову најзначајнија зграда у Хераклеји Синтики је била Грађанска базилика, која је имала функцију Палате правде – она је скоро у потпуности очувана, а иначе је једина на Балкану. Само стотинак метара даље је најранија хришћанска црква на југозападу Бугарске, изграђена почетком четвртог века.

Драгоцене артефакте садржи светиште древногрчке богиње Немезе. Ту су откривене заветне плочице са приказаним на њима божанствима из римског пантеона, које су по свој прилици рани хришћани намерно поломили. На једној од њих порок је приказан у облику прилегле младе жене чија је коса офарбана у плаво (у античко доба плава боја је била симбол греха), а на њу је ногом ступила Немеза, богиња освете и кажњавања по заслузи.

Хераклеја Синтика био је један од великих центара за производњу судова од глине у том делу Балкана – о занимањима градских житеља прича Сотир Иванов. – Обрада камена је такође била добро развијена – до сада је раскопано шест радионица за обраду камена.

Обрада дрвета је такође била раширена због оближњих бродоградилишта. Производња судова од керамике, стакла и предмета од метала била је довољна за просперитет античког града – не рачунајући ту трговину која има велику улогу у остварењу већих прихода. Занимљиво је што је град имао свој ковани новац са натписом “Монета Хераклејаца из долине реке Струма”.

Постоје поуздани подаци да је град постојао од 4. века пре Христа до 6. века после Христа када је последњи пут поменут у пореским списима из доба византијског цара Јустинијана Првог. На жалост, разломна зона у долини Струме у којој се налазио, суочавала га је са великим непогодама, али су га његови житељи обновили после неколико разорних земљотреса.

Касније када је дошло до инвазије Словена и Протобугара, територија на којој се налазио град ушла је у пределе бугарске државе. Данас је Хераклеја Синтика уврштена на листу Сто националних туристичких објеката и привлачи све више посетилаца као један од најбоље очуваних античких градова.

Превод: Ана Андрејева