Национални музеј „Земља и људи” у Софији утемељен је 1986. године захваљујући издашним донацијама 90 домаћих и страних научника, интелектуалаца, колекционара као и 65 институција и компанија. Почеци ове институције су стављени годину дана раније, када је Илија Делев – једини у свету колекционар гигантских кристала, поклонио своју збирку под условом да ће она остати у Бугарској.

Ова колекција је сама по себи јединствена – прича Петко Петров, који ради у Музеју „Земља и људи”. – У ствари колекција трговца минералима Илије Делева је подељена у два дела. Први део се обрео у Паризу као резултат закљученог трговинског посла, а други је у Софији. И то је све – нигде другде у свету нема других збирки гигантских кристала без обзира колико су богати нека земља или конкретан музеј. У многим музејима можете видети један, два или три гигантска кристала, али стотинак њих на једном месту, онако како је то у нашем музеју – тога нема и чини нашу експозицију јединственом, јер су  још и сами експонати веома ретки.

Једну од најдрагоценијих историјских научних колекција даровао је музеју Петар Трантејев – она представља причу о настајању пећинских бисера, "илустровану" обрасцима минерала.

Петар Трантејев је легенда у бугарској спелеологији. Он није просто неко ко је сакупио колекцију него је практично један од утемељивача спелеологије у њеном садашњем облику. Још од самог почетка он и неки други спелеолози почели су да стварају регистар пећина са прецизним мапирањем, уз то на веома високом научном нивоу. Збирка није само оно што се види у излозима, ми чувамо нотесе, дневнике, мапе, целокупан рад бугарских спелеолога – прича Петко Петров.

Од 1987. године наовамо 19. јун се обележава као Дан донатора музеја. Сваке године се отвара изложба нових донација музеју, а на свечаној церемонији дародавцима се уручују захвалнице. Шта се може погледати на овогодишњој изложби?

Оно прво што привлачи пажњу у тој експозицији је велико црно камење. Само за себе оно и можда није импресивно, али никада досада у музеју нису излагани тако велики метеорити. Додуше, имали смо их неколико, али они су сасвим мали, величине нокта, били су то примерци из Чељабинска. Ове велике каменове поклонио је музеју Георги Пенев и ми се поносимо њиховом величином. Постоји свега 5-6 сачуваних метеорита за које се зна да су пали на Бугарску. Додуше, ови који су нам даровани нису "бугарски", али су зато изузетни.

Други импресивни експонат је хијалофан ископан у Бусовачи, у БиХ. Музеју га је поклонио аматерски колекционар Бранислав Пашалић из Србије. То је један од најлепших примерака хијалофана. Бранислав често учествује у берзама минерала, које организује наш музеј. Материјализовани резултат наших добрих односа је тај светски узорак, ископан на подручју лежишта где се могу наћи најлепши хијалофани у свету, каже Петко Петров.

Донатор који ужива велико поштовање код радника музеја „Земља и људи”, а који такође присуствује својим минералима на изложби нових донација је Игор Пеков из Москве. Он је минералог светског угледа, који је за науку открио готово 200 непознатих минерала.

Увек када му се нађе неки већи комад кристала, Игор Пеков поклања примерак Минералошком музеју „Ферсман” у Москви, Геолошком музеју Вернадски, такође у Москви и музеју „Земља и људи”, каже наш саговорник. Он нас убраја у светске музеје и ми смо радосни због тог његовог односа према нама. Сваки пут када дође у Бугарску носи нам по 10-15-20 нових минерала, уз то не само такве који су тек што откривени, него ауторске примерке из типског налазишта који имају много већу вредност од оних минерала који су само нови.

Национални музеј „Земља и људи” називају „храмом дародаваца” – с поносом нам саопштава г. Петров. – Многи људи су дали све од себе да би он данас био оно што јесте. Број донатора је око 1000, а музејских јединица је све више.

Имамо читав један излог са Фејсбук пријатељима музеја. Колекционирање минерала било је нешто скоро непознато или пак је постојала само шачица људи који су сакупљали минерале. Сада већ имамо неколико клубова на Фејсбуку са којима одржавамо веома добре контакте. Њима је велика радост и понос да се похвале како је неки њихов примерак поклоњен музеју „Земља и људи”.

Ми пак се радујемо да те примерке изложимо. Они су, наравно, из Бугарске што је свакако добро – сматра Петко Петров, – зато што овде, у нашим планинама такође има занимљивих ствари,  човек их само треба приметити.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Десислава Семковска