Надалеко чувено светилиште Орфеја код села Татул и праисторијски стеновит комплекс Харман Каја у Родопима ће постати сцена трачких ритуала чијом реконструкцијом ће бити обележен Ивањдан. 24. јуна када верници славе један од најпоштованијих празника у бугарском народном календару, Академија Орфика ће повести љубитеље древних мистерија стопама просвећених.

Према народној терминологији, овај празник се још зове и Свети Иван Биљобер или Свети Иван Летњи јер на тај дан Бугарска православна црква обележава рођење Светог Јована Претече, Пророка и Крститеља Господњег. Предање каже да ноћ уочи Ивањдана има необичну моћ, пре свега исцелитељску, стога се у народу веровало да се у ноћи пред овај празник небо отвара и дешавају се чуда. Према нашим прецима, уочи Ивањдана се звезде спуштају на земљу и дарују траве лековитом моћи – зато се од вајкада верује да биљке убране на тај дан имају изузетна лековита својства.

На Ивањдан се силе Земље и неба сусрећу у легендама и мистеријама које су нашле одраз у обредима и ритуалима Бугара, рекао је Цветан Гајд, директор Академије Орфика.

Правимо реконструкције ритуала који су драгоцени за очување бугарског идентитета и везе између прошлости, садашњости и будућности. Јер је у данашњем свету од посебне важности, без обзира на то што живимо у модерној ери, да човек зна своје корене, а они сежу у древна времена. Често говоримо: Такав је обичај. Али као да заборављамо да је он увек повезан с неким духовним садржајем. Стога наша традиција захтева посебно учешће људи који су просвећени, дакле, реч је о учешћу људи који испуњавају одређене функције у заједници. Или, сакралност је неизоставан део обичаја и без ње све би било лажно.

Није случајно што се Ивањдан повезује с култом сунца и летњом дугодневницом. А наиме, од најдужег дана у години почиње дуго путовање ка зими. Према народном веровању, на овај празник се сунце последњи пут купа у водама река „пре него што Ењо огрнут бундом крене у потрагу за снегом.“ У народу се веровало да постоји 77 и по болести, међу биљем познат је лек за њих 77, док је лек за преостало пола болести - непознат. Из тог разлога су жене поред воде одвајале 77 струкова ивањског цвећа, па ако би им који струк том приликом пао у воду, ломиле би га упола у уверењу да је то лек за оно преостало пола болести. Затим би од свих ових струкова исплеле ивањски венац за који се сматрало да ће их штити од свих болести. Мање венце су качиле по зидовима својих кућа, а кроз веће венце од уплетене јованове траве су се провлачили.

Кад је реч о лековитој трави, морамо поменути да сам по себи 24. јун као датум није толико битан, пре би се рекло да је у овом случају од посебног значаја веза између људске свести и васионских сила и закона које је стваралац уложио у своју творевину, рекао је Цветан Гајд. Дакле, на првом месту је скривени смисао биљки, природе, природних сила него сам чин брања лековитих трава. Управо однос човека према свему што он користи и изводи на Ивањдан чини садржај посебним.

Фотографије: academiaorphica.org