Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари у Солуну – део историје Бугарске и Грчке

БНР Новини
Хор Бугарске женске гимназије „Свети Благовести“ у Солуну, 1911. г.

У Софији је представљен албум „Солун и Бугари – историја, памћење, савременост”. Овим издањем завршава се први део пројекта посвећеног овој теми који је реализовао Институт за балканистику Бугарске академије наука (БАН) у сарадњи са Државном агенцијом за архиве и неким другим институцијама.

Празник бугарских занатлија удруга поводом 11. маја – дена Светих Ћирила и Методија, 1906.Издање садржи широки спектар чињеница и фотографија везаних за бугарску заједницу у граду – почев од породица и заната, кроз образовне институције и револуционарне организације све до масонске ложе. Овим пројектом се постижу три основна циља. Као прво повећава се информисаност бугарске јавности о историјском присуству Бугара у Солуну. Као друго евоцирају се успомене на град, онакав какав су га знали Бугари који су живели у њему и њихови потомци. И као треће представљају се савремене бугарске иницијативе из области политике, економије, културе, науке, образовања и спорта, везане за овај град. „Човек без корена је попут дрвећа без корена” – каже вођа пројекта доцент Јура Константинова са Института за балканистику.

Бугарска заједница у Солуну вуче корен још из давнина, али албум обухвата период од почетка 19. века до наших дана.Бугарска заједница у Солуну је доживела процват после 1878. године када је као резултат Руско-турског рата ослобођен северни део Бугарске, али цела Македонија,  укључујући њен егејски део и град Солун остали су у пределима Османског царства. Многи Бугари из мањих насељених места западне Македоније доселили су су се у Солун, тражећи просперитет и безбедност.

СнимкаКоји су између познатијих Бугара  везани за Солун?


Био је то један од циљева нашег пројекта – да утврдимо које су истакнуте личности везане за овај град
– каже Јура Константинова. – Најпрослављенији су свакако Света браћа Ћирило и Методије, творци словенског писма. Међутим успомене о бугарском духу у Солуну најбоље чувају Бугари који су завршили солунске гимназије – Мушку, Женску и Трговачку  као и њихови наследници.

Први ученици Америчке пољопривредне школе у Солуну, деца која су остала без родитеља после Илинденског устанка. Учитељице и ученице Француског Лицеја у Солуну.
Масони ложе „Солунска звезда”. Крајњи здесна – Драган Д. Тапков, представник познате бугарске фамилијеПројекат има још један циљ:

Не само да откријемо занимљиве личне приче у бугарским архивима него и да се обратимо максимално широком кругу читалаца и грађана који би се повезали с нама и испричали своје приче и пружили нам у дигиталном облику релевантну грађу из својих писаних и фотографских архива. У овом документалном издању видећете да има таквих људи. Хтела бих да се обратим свим наследницима Бугара који су некада живели у Солуну, без обзира где се налазе данас – у Бугарској или иностранству, да сачувају и негују сећање на претходне генерације – изјавила је доц. Константинова за Радио Бугарску.

Председник Државне агенције за архиве доц. др Михаил Грујев поздравио је тим колега и пријатеља који су радили на стварању ове књиге:

СнимкаАко погледате албум, видећете да нису представљене само политичка историја, борбе за национално освешћивање и афримацију бугарске заједнице у Солуну – каже г. Грујев. – Приказана је широка палета културног, друштвеног и привредног живота у Солуну у току више од три столећа. Први документи датирају с почетка 18. века, а последњи су посвећени састанку двојице премијера Бојка Борисова и Алексиса Ципраса.

​Вардарска врата – гравура из књиге „Путовање по Македонији ”, 1831. француског научника и дипломате Е. М. Кузинерија. Крајем XIX века подручје око ових врата представља четврт насељену првенствено Бугарима.СнимкаИстини за вољу историју Солуна везујемо и за неке конфликте између Бугарске и Грчке. Ту заједничку страницу историје треба да затворимо, истакла је списатељица Елена Пејева – Никифоридис, једна од Бугарки које данас живе у Солуну.

Имам један предлог – да такву књигу изда и грчка страна – о Грцима у Софији и Бугарској, рекла је гђа Никифоридис.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архив

.







Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05