У Софији је представљен албум „Солун и Бугари – историја, памћење, савременост”. Овим издањем завршава се први део пројекта посвећеног овој теми који је реализовао Институт за балканистику Бугарске академије наука (БАН) у сарадњи са Државном агенцијом за архиве и неким другим институцијама.
Издање садржи широки спектар чињеница и фотографија везаних за бугарску заједницу у граду – почев од породица и заната, кроз образовне институције и револуционарне организације све до масонске ложе. Овим пројектом се постижу три основна циља. Као прво повећава се информисаност бугарске јавности о историјском присуству Бугара у Солуну. Као друго евоцирају се успомене на град, онакав какав су га знали Бугари који су живели у њему и њихови потомци. И као треће представљају се савремене бугарске иницијативе из области политике, економије, културе, науке, образовања и спорта, везане за овај град. „Човек без корена је попут дрвећа без корена” – каже вођа пројекта доцент Јура Константинова са Института за балканистику.
Бугарска заједница у Солуну вуче корен још из давнина, али албум обухвата период од почетка 19. века до наших дана.Бугарска заједница у Солуну је доживела процват после 1878. године када је као резултат Руско-турског рата ослобођен северни део Бугарске, али цела Македонија, укључујући њен егејски део и град Солун остали су у пределима Османског царства. Многи Бугари из мањих насељених места западне Македоније доселили су су се у Солун, тражећи просперитет и безбедност.
Који су између познатијих Бугара везани за Солун?
Био је то један од циљева нашег пројекта – да утврдимо које су истакнуте личности везане за овај град – каже Јура Константинова. – Најпрослављенији су свакако Света браћа Ћирило и Методије, творци словенског писма. Међутим успомене о бугарском духу у Солуну најбоље чувају Бугари који су завршили солунске гимназије – Мушку, Женску и Трговачку као и њихови наследници.
Пројекат има још један циљ:
Не само да откријемо занимљиве личне приче у бугарским архивима него и да се обратимо максимално широком кругу читалаца и грађана који би се повезали с нама и испричали своје приче и пружили нам у дигиталном облику релевантну грађу из својих писаних и фотографских архива. У овом документалном издању видећете да има таквих људи. Хтела бих да се обратим свим наследницима Бугара који су некада живели у Солуну, без обзира где се налазе данас – у Бугарској или иностранству, да сачувају и негују сећање на претходне генерације – изјавила је доц. Константинова за Радио Бугарску.
Председник Државне агенције за архиве доц. др Михаил Грујев поздравио је тим колега и пријатеља који су радили на стварању ове књиге:
Ако погледате албум, видећете да нису представљене само политичка историја, борбе за национално освешћивање и афримацију бугарске заједнице у Солуну – каже г. Грујев. – Приказана је широка палета културног, друштвеног и привредног живота у Солуну у току више од три столећа. Први документи датирају с почетка 18. века, а последњи су посвећени састанку двојице премијера Бојка Борисова и Алексиса Ципраса.
Истини за вољу историју Солуна везујемо и за неке конфликте између Бугарске и Грчке. Ту заједничку страницу историје треба да затворимо, истакла је списатељица Елена Пејева – Никифоридис, једна од Бугарки које данас живе у Солуну.
Имам један предлог – да такву књигу изда и грчка страна – о Грцима у Софији и Бугарској, рекла је гђа Никифоридис.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: архив
.
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..