Бугарска ружа, чији опојни мирис присуствује у скоро сваком француском парфему, однедавно пружа фантастичан угођај непцима љубитеља сладоледа у Риму захваљујући једном предузимљивом Италијану.

Многи кажу да Розарио Никодемо личи на Ајнштајна – можда због утиска који остављају његови бујни увојци и ватрене очи. Млади мајстор међутим није пронашао неку сложену физичку формулу него се налик на алхемичара бави мешањем чаробних састојака које претвара у "ледену лаву", а та посластица отапа се у устима љубитеља сладоледа. Толико је успешан у свом послу да су га експерти у бранши прогласили најбољим ђелато мајстором за 2018. годину. Тајна његовог успеха међутим лежи у једној опојној бугарској ароми која се не само што допада потрошачима, већ му је донела и награду на најпрестижнијем форуму сладолед мајстора – Фестивалу ђелата у Риму.

Једног дана Розарију је синула идеја да у сладолед угради латице цвећа по коме је настало његово име, наиме руже (на италијанском "роза"). И пошто је бугарска ружа надалеко позната, он се обратио за помоћ једином Бугарину кога је познавао – срећним стицајем околности и он је посластичар.

Розарио је дошао у посластичарски погон и рекао ми како жели да направи сладолед од ружа – прича Костадин Георгјовски, који је Розаријев колега у једној од популарних  посластичарница у Риму. – Рекао сам му да је бугарска ружа најбоља у свету и предложио му да користи управо њу. Наручио сам из Бугарске неколико теглица  желеја од ружиних латица, он га је пробао – резултат је био одличан сладолед од малине и бугарске руже. На фестивалу ђелата у Риму  ова ледена посластица је опчинила чланове жирија и госте и освојила другу награду, одмах после сладоледа од кикирикија и хавајске црвене соли.

Због специфичне ароме руже, Розарио Никодемо је решио да у сладолед стави и малине усклађујући на тај начин у својој посластици две биљке из фамилије ружа. Добија се освежавајући сладолед који није сладуњавог укуса, јер му се не додаје шећер.

Розарио Никодемо је први пут крочио у “лабораторију сладоледа” пре десет година – али не као шегрт, већ као испоручилац млека. Затим је доспео у погон свог зета, а касније и ортака Еуђенија Моронеа – европског првака у прављењу сладоледа за 2016. г. На почетку се осетио као Алиса у земљи чуда – унаоколо су биле све саме запрепашћујуће ствари које су код њега побуђивале занимање и истовремено страх. Није му требало много времена да испече занат и постане један од најпознатијих креатора сладоледа у Италији.

Волим да експериментишем са укусима који су мање-више неуобичајени, зато сам додао и латице бугарске руже мом сладоледу – каже он. – У последње време често користим лаванду, цвет од глога и неке друге биљке. Поред класичних укуса нудимо и неке чудновате комбинације као рецимо: лимун са босиљком, лубеницу са лиметом и лавандом, крушку са ђумбиром, крем од јаја са циметом и ђумбиром. Правио сам сладолед чак и са бивољом моцарелом, парадајзом, маслиновим уљем и босиљком, са вргањем, сиром и црним бибером. Међутим ђелато од малине и руже увек има добру прођу и ако се деси да га неки дан не ставим на излог, клијенти ме питају зашто га нема.

За разлику од традиционалног сладоледа ђелато је занатски производ који се спрема од свежих састојака, служи се на нешто вишој температури и конзумира истог дана када је спремљен.

Ђелато не гоји – убеђен је мајстор. – Предлажемо два нова укуса, за које кажемо да су сладолед будућности, јер су они без додатка шећера. Први је на бази млека – код њега користимо једино шећер садржан у лактози, а други је чоколадни и том случају шећер је једино тај који је садржан у лактози и чоколади. Због тога укупни проценат шећера у њима је 3 одсто, док у осталим врстама достиже и 18 одсто.

Без обзира од чега је направљен – од млека, чоколаде или воћа, сладолед никад неће бити укусан, ако му се не дода тајни састојак, наиме уколико ниси срећан када га правиш, од тога неће бити ништа, категоричан је мајстор.

Фотографије: storiedigelato.it, figliadifiore.com, ricetteconbimby.it