Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Јанка Рупкина: Срећна сам што сам својим гласом освојила публику у земљи и иностранству

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Јанка Рупкина, једно од највећих имена бугарске традиционалне музике, ове године прославља две значајне годишњице – 60 година на сцени и 80. рођендан. Легендарна бугарска певачица је рођена у Странџанском крају. Њени земљаци из села Богданово, Област Бургас, поносни су на Јанку и чак су назвали клуб по њој. У целом свету је позната као једна од најомиљенијих солисткиња хора „Мистерија бугарских гласова“ а исто тако и као члан трија „Бугарка.“ Са тим формацијама је она очаравала публику у престижним концертним дворанама на неколико континената.


Њен несвакидашњи сопрано глас претвара сваки њен наступ на сцени у празник и лек за људску душу. Добитница је бројних признања: првих награда на међународним фолклорним фестивалима у Новом Саду (1961), Тунису (1967), Братислави (1973), а 2007. године јој је уручена статуета „Нестинарка“ на Међународном фолклорном фестивалу у Бургасу за посебан допринос развоју и афирмацији бугарске народне музике. Ништа мање упечатљив је њен репертоар песама из Странџанског краја. Реч је о више од 250 снимака који се чувају у фонду БНР.

С поносом могу рећи да сам срећна певачица, а година није мало, каже Јанка Рупкина. Срећна сам не само на сцени него и кад се сретнем са дивним колегама у земљи и иностранству. Прве снимке у иностранству снимила сам у Лондону са Кејт Буш и триом „Бугарка“ у којем сам наступала заједно с колегиницама Евом Георгијевом и Стојанком Боневом. На позив Џоа Бојда сам скоро две деценије радила у иностранству. Захваљујући нама су људи нешто више сазнали о нашој малој Бугарској. Радила сам и са Линдом Ронстат, с холандским композитором Робертом Елмаром сам издала албум „Керанка.“ Славни музичар Џорџ Харисон је из Калифорније дошао у Лондон како би уживо слушао извођења трија „Бугарка.“ Позвали су нас на његово имање где смо одржали велики концерт. Заједно с његовим колегама гитаристима смо певали из срца. Радила сам и са етномузикологом Мартом Форсајт из Бостона и многим другима. Драго ми је што сам недавно певала са колегама у Бургасу, Варни, а исто тако и у Санданском, Банском. 5. октобра ћу бити на Кипру. Пре више година сам у тој земљи певала председнику Макариосу. Срећна сам што ме нису заборавили и сад су ме позвали да своју годишњицу прославим код њих. С колегама планирамо велики концерт који ће се одржати 22. октобра у Софији. Још увек радим јер ми Бог није одузео глас. Жива и здрава сам, а и срећна што и даље могу да певам и добијам љубав људи у земљи и у иностранству.

У част славне бугарске певачице су 2018. године организовани концерти на којима наступа са другим домаћим извођачима. На њима публика има прилику да чује музичку визит картицу Јанке Рупкине – странџанску песму „Калиманку, Денку“ у соло извођењу или заједно са „Мистеријом бугарских гласова“, у обради за хор Красимира Кјуркчијског. Мало ко од извођача се дрзнуло да отпева ту песму… Али и они који су то учинили, признају да интерпретација истакнуте странџанске певачице остаје непревазиђена.



Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20