Једна страница бугарске историје из доба Националног препорода на веома прецизан начин представља жеђ бугарског народа за економским и духовним просперитетом. Ма колико невероватно звучало, индустријализација је у Бугарској почела далеко пре Ослобођења од Османлија. Почетак индустријализације у земљи везан је за име абаџије Добрија Жељаскова из Сливена, који је 30-их година 19. века отворио први текстилни погон на Балкану.
Жељасков је познат по покушајима да оптимизује процес рада у свом занату. Добри Жељасков је у Русију отишао као трговац, а тамо је у кратком периоду проучио читав процес производње текстила. Упркос тешкоћама, успео је да набави копије стројева. По повратку у Сливен је Жељасков родну кућу претворио у радионицу у којој је применио стечено знање. Захваљујући механизацији већег дела процеса, посао је напредовао, а вест да један грађанин израђује сукно европског квалитета је убрзо стигла до султана Махмуда II. Тако је 1836. године султанским ферманом озакоњена прва бугарска фабрика а Добри Жељасков је остао запамћен по надимку „Фабрикаџија.“
Ови догађаји чине најважнији део прошлости града Сливена, а документи и предмети који се чувају у Музеју текстилне индустрије откривају много тога о поменутом периоду. Посетиоци музеја имају прилику да виде најстарије разбоје за ткање у историји човечанства.
На овом месту се срећу наука и уметност, а међу најупечатљивијим предметима је справа за производњу буклеа, коју је 1977. године изумео Георги Митов, а који се и данас користи у целом свету.
Повод да посетимо музеј у Сливену је и Европска ноћ истраживача која ће се ове године одржати 28. септембра а знатижељни гости и становници града ће до 22.00 часа имати прилику да се упознају с локалним примерцима културног наслеђа.
Музеј је основан пре 32 године као део Националног политехничког музеја у Софији и има за циљ да динамично, кроз демонстрације пред публиком и уз њено учешће, представи текстилне машине, рекла је Тони Димитрова, кустос Музеја текстилне индустрије у Сливену и додала:
У музејској поставци је представљен и бугарски допринос развоју ове врсте технологија. Једна од справа које се користе у демонстрацијама јесте аутоматски разбој „Јантра“ који је изумео бугарски истраживач.
Други бугарски изум је машина за производњу буклеа коју је патентовао Георги Митов. Фонд Митова, укључујући и лабораторијски модел који је по први пут изложен на Сајму у Пловдиву, налазе се у нашем музеју. На овај начин је текстил постао неиздвојив део историје и развоја Сливена. У овом граду, у свакој другој породици живи човек који је свој живот повезао с производњом текстила. Велик је број људи који су завршили текстилну школу у граду, која је и прва струковна школа у Бугарској. У Сливену живе потомци старих фамилија произвођача текстила. Текстил је и данас важан део живота Сливена – у граду послује неколико значајних текстилних предузећа.
Сама чињеница да су чак и у периоду када нисмо имали самосталну државу становници Сливена смислили како да покрену процес индустријализације, чини нас посебним. Ми за себе кажемо да смо људи који имају смисао за ново, гледају у будућност и имају способност да опстану у свим околностима, каже Тони Димитрова:
Трудимо се да одржавамо предмете изложене у музејској збирци. О сваком предмету се може много тога рећи, јер он има своју причу и место у развоју науке и технологија у земљи.
Начин на који су приказани ови велики стројеви са пуно елемената, који се крећу а нити се преплићу, увелико привлачи пажњу посетилаца.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Национални музеј текстилне индустрије и bulgariatravel.orgУлога цркве је да окупља оне који су подељени, изјавио је нови бугарски патријарх Даниил уочи своје прве свете литургије. „Задатака је много. Данас је значајан дан, када се прославља пренос моштију Светог Ивана Рилског у Рилски свети манастир 1469...
Завршено је устоличење новоизабраног бугарског патријарха – митрополита видинског Даниила. Новог духовног поглавра у Саборној цркви Светог Александра Невског мирјани су дочекали аплаузом, скандирајући „Достојан“. „Свестан сопствене недостојности, верујем..
Митрополит видински Даниил нови је бугарски патријарх. Изабран је са 69 гласова, док је митрополит врачански Григорије добио 66. Три листића била су неважећа. Митрополит Даниил, чије световно име је Атанас Трендафилов Николов, рођен је 1972...
Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи..