Бугарски дипломатски институт је обележио 15. година постојања међу старим географским мапама на којима је Бугарска стално присутна – чак и када се налазила у границама Османског царства. У галерији “Мисија” гости и дипломате су дали реч емигранту др Симеону Симову, да би чули разне приче његових непроцењивих колекција преко 4.000 географских мапа, књига и гравира, али и да би сазнали зашто ће све оно што је он деценијама скупљао, његовом вољом, остати у архивима, музејима и високошколским установима у његовој домовини.
Др Симеон Симов – светски познати лекар у области вантелесне оплодње са дугогодишњом праксом у Немачкој је знатан део географских мапа из својих колекција поклонио државним архивима, а следећи његов задатак је да на Музичкој академији у Софији опреми једну учионицу у којој ће се слушати плоче из његове колекције којих има 1.500.
Као један од највећих донатора код нас др Симеон Симов је својим односом према историји, према нашем наслеђу прави пример и инспирација – рекла је Тања Михајлова, директор Дипломатског института, на отварању изложбе под насловом “15 старих мапа Бугарске за 15 година дипломатског института”. – Донирањем мноштва старих географских мапа, гравира и књига Државној агенцији за архиве он у ствари маркира низ добрих дела многих других Бугара. Заражени темом мапа, ми настављамо њихово дело тако што више година заредом организујемо изложбе на бази његове колекције. Али оно што стварно фасцинира јесте да на старим географским мапама које су израдили европски картографи, Бугарска увек присуствује под својим именом – чак и када она није била независна држава.
Колекционарска страст др Симеона Симова је као у шали планула у Паризу, где је побегао одмах по доласку комуниста на власт. Тамо је хтео да купи мапу Бугарске, а продавац коме се обратио га питао: „Где се налази ова држава?“.
Ово је прва штампана мапа у свету која је из 1476. године – објашњава др Симеон Симов, стојећи испред дарованих географских мапа. – Из те године су две мапе – једна је штампана у Риму, зове се “Римска”, а друга – у Венецији и позната је као “Венецијанска”.
Ова мапа Европе је из 1500. године – из Базела је и лепа је, јер је на њој Европа састављена од малих држава, а у средини је Бугарска. Све земље су приказане као царица – Европа је једна жена.
Ово је прва мапа са картушем – из 1737. године је. Ово је и прва мапа Бугарске.
Дипломатски институт је основан пре 15 година када наша земља преговара о чланству у ЕУ и НАТО и прва је школа за дипломате у савременој историји Бугарске. И пошто се свет мења, а са њим и претње, данас дипломате треба да буду спремне да се суоче са много више изазова. Ризичне ситуације пред њима су повезане са самом политиком, с једне стране, али с друге и са тероризмом, сајбер безбедношћу итд. На питање да ли су бугарски професионалци припремљени Тања Михајлова одговара: „увек може више“ и наставља:
Понекад ми је жао што се данашњи дипломата разликује од оног у нашој традиционалној представи. Разуме се, од њега се очекује да поседује вештине класичног дипломате – да говори стране језике, да одржава добру комуникацију, да води преговоре, да улива и гради поверење. Али пошто је свет много отворенији, дипломата треба да влада и тзв. јавном дипломатијом - да је способан за општење са круговима ван формалних, да лик Бугарске представља преко догађаја и иницијатива за какве раније није био задужен, да користи социјалне мреже. Међутим, ја сматрам да су класични захтеви у погледу знања и вештина важни, а путем њихове надградње млади дипломата би могао буде мултифункционалан.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Дијана Цанкова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..