Дела Ференца Листа, Золтана Кодаљаи Беле Бартокабиће изведена 20. октобра под диригентском палицом мађарског диригентаГабора Холерунга. Концерт Софијске филхармоније посвећен је националном празнику Мађарске, Дану сећања на револуцију 23. октобра 1956, националном устанку против Совјета.Догађај ће се одржати у софијској дворани „Б'лгарија“.
Да подсетимо да дан раније, 19. октобра, обележавамо Дан бугарско-мађарског пријатељства. Истог датума Бугарска православна црква слави сећање на Светог Јована Рилског.У житију свеца пише да је 1183. г. угарски (мађарски) краљБела III пренео његове мошти из Средеца (данашње Софије) у Угарску. Он је предводио војни поход против Византије која је тада владала Бугарском. Мошти Светог Јована Рилског биле су положене у катедрали тадашње угарске престонице – Острогона (Естергома).Према легенди острогонски бискуп није га признавао за свеца, чак је забранио његово светковање. После бројних забрана и хуљења светитеља, високи духовник је онемео. Када се покајао због тога што је каљао име Светог Јована Рилског и са сузама у очима поклонио свечевим моштима, он је повратио говор. О свему томе је сазнао краљ БелаIII и наредио да се изради ћивот од злата и сребра, па су 1187 г. мошти бугарског светитеља уз велике почасти враћене у Средец, што је историјска чињеница.
Дан бугарско-мађарског пријатељства успостављен је 2016. г., али везе између два народа сежу у прошлост.Познато је да се1849. г. велика група мађарских емиграната доселила у град Шумен. Међу њима је био и Лајош Кошут, један од најистакнутијих вођа Мађарске револуције из 1848. Данас је дом у којем је живео национални херој Мађарске претворена у спомен-кућу Кошута и Мађарског националног покрета 1848.
20. октобра у сали „Б'лгарија“ ће бити интерпретирана дела најпознатијих мађарских композитора.Поред тога што су аутори музике, Золтан Кодаљ и Бела Барток су били истакнути истраживачи фолклора различитих народа, укључујући и бугарски фолклор.А Ференц Лист, савременик борби за националну независност срединомXIX века написао је нека своја дела надахнут револуционарним идејама. Солисткиња његовог концерта за клавир и оркестар „Мађарска фантазија“ је Дора Делийска која је завршила Универзитет за музику и извођачке уметности у Бечу.Поред запажене каријере и концертних активности на неколико континенатапоследњих година Делијска јеизабрана да својим извођењима промовише клавире„Безендорфер“. Заједно са њом, специјално за овај концерт, стиже и концертни клавир реномиране компаније.
Превод: Ана Андрејева
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на саксофону и флаути, а за песму „Магија“ она је написала и текст, и музику, док се за аранжман обратила..
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај пројекат окупља неке од најистакнутијих бугарских музичара – Ивана Христова (синтисајзер) који је..
Група DEEP ZONE Project је завршила рад на свом новом BG Ethno House пројекту – „Лепа Биљана“, у којем поново, као и увек с љубављу према Бугарској, модерну електронску денс музику музичари комбинују са ауторским мотивима на фолклорној основи...
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..