Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сликар Николај Делијанев представља иновативни стил у изложби „Загонетка вибрација“

БНР Новини

Апстрактне призоре у којима осећате вибрације боја, светлости, па чак и ваздуха – такав утисак ствара прва самостална изложба младог бугарског сликара Николаја Делијанева у Софији. Она је приказана у уметничком простору „Кућа Софије“ и отворена је за посетиоце до 30. октобра. Критика каже да његова дела поседују непоновљиви рукопис и стил, а истовремено су природне, ваздушне и загонетне. Апстрактно тродимензионално сликарство провоцира имагинацију. Облици и боје као да се приближавају стварности, али се уз то од ње одгуравају како би створили утисак дотицања нечег тајанственог, мистичког, чак космичког и божанственог. Није случајно да је Николај Делијанев насловио изложбу „Загонетка вибрација“. „Линије и боје, бликови и светлост код Делијанева као да вибрирају синхрону. Начин на који преноси резонанцу трептаја је мелодичан и загонетан“ – тако критичари описују његов стил рада.

Снимка

Уметност преноси осећања која разоткривају свет аутора и његове фантазије. Допунски штрих његовом стваралаштву додаје утицај италијанске културе и архитектура Рима, где Делијанев живи и ради. Управо одатле почиње причу о себи и својој првој самосталној изложби у Бугарској:

„Моја уметност настаје са настанком света. Почео сам да цртам док сам био дете и то на зидовима наше куће – били су то летећи коњи. Током целог живота уметност је увек била у мени и ја је приказујем помоћу мојих слика. Завршио сам ликовну гимназију у Благојевграду. Још одмалена сам тражио књиге о великим уметницима и изучавао њихов рад. Постепено се родила и жеља да цртам и експериментирам у разноразним стиловима, да тражим различите технике и теме. Када сам пре 23 године отишао у Италију, оно прво што сам урадио било је да обиђем све катедрале. Ја верујем у Бога, али када сам први пут ушао у њихове храмове сам гледао на њих као на праву „библиотеку уметности“. Тамо можеш да се приближиш великим именима сликарства. То да их више нема међу нама не значи ништа, јер су нам они оставили своја дела која и дан данас одређују смернице у уметности. Некако неосетно они те обогаћују емотивно и њихов утисак заувек остаје у свести. Наслов „Загонетка вибрација“ сугерише имагинарне жице које се могу назрети у сликама. Оне им дају дубину, тродимензиалност и трептај. Радостан сам да их и публика схвата на исти начин. Ствара се интеракција између човека и слике, нит која вибрира у свести и уобразиљи. Слушам и ми је јако драго када разговарамо са људима о загонеткама које чулно откривају на мојим платнима.“

Снимка

Попут сваког човека оданог уметности и Николај Делијанев стално тежи развоју, тражи изненађење преко нових сликарских метода. Убеђен је да у уметности, исто као и у животу, ништа не долази случајно. Тако је сусрет са сликарем из Венецуеле Вилмером Херисоном надахнуо Делијанева да се обрати оптичкој илузији.

Снимка

„Херисон се занима за геометрију, ради у техници „оптичке илузије“. Ја сам већ имао неко искуство са фигуративним елементима, али када сам додао и оптичку технику, добио сам нешто сасвим ново – каже Николај Делијанев и наставља: Сада могу да изразим све моје емоције и љубав у сликама и надам се да ће то одјекнути код публике. По мени ова техника је веома актуелна и у будуће ће постајати све популарнија, чим јој и критика посвећује посебну пажњу. У принципу када сликам ја увек слушам космичку музику. Тако се преко четкице трептаји мелодија преносе на платно. Стално пратим развој уметности, али и све што се дешава у Бугарској. Домовина је у мом срцу и ја, попут сваког ко живи ван њених предела, осећам како ме све бугарско привлачи и откривам ствари које сам пре мимоилазио. Најважније је да тренутно запажам успон у сфери наше домаће културе, што значи да ће и држава доживети успон.“


Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25