Апстрактне призоре у којима осећате вибрације боја, светлости, па чак и ваздуха – такав утисак ствара прва самостална изложба младог бугарског сликара Николаја Делијанева у Софији. Она је приказана у уметничком простору „Кућа Софије“ и отворена је за посетиоце до 30. октобра. Критика каже да његова дела поседују непоновљиви рукопис и стил, а истовремено су природне, ваздушне и загонетне. Апстрактно тродимензионално сликарство провоцира имагинацију. Облици и боје као да се приближавају стварности, али се уз то од ње одгуравају како би створили утисак дотицања нечег тајанственог, мистичког, чак космичког и божанственог. Није случајно да је Николај Делијанев насловио изложбу „Загонетка вибрација“. „Линије и боје, бликови и светлост код Делијанева као да вибрирају синхрону. Начин на који преноси резонанцу трептаја је мелодичан и загонетан“ – тако критичари описују његов стил рада.
Уметност преноси осећања која разоткривају свет аутора и његове фантазије. Допунски штрих његовом стваралаштву додаје утицај италијанске културе и архитектура Рима, где Делијанев живи и ради. Управо одатле почиње причу о себи и својој првој самосталној изложби у Бугарској:
„Моја уметност настаје са настанком света. Почео сам да цртам док сам био дете и то на зидовима наше куће – били су то летећи коњи. Током целог живота уметност је увек била у мени и ја је приказујем помоћу мојих слика. Завршио сам ликовну гимназију у Благојевграду. Још одмалена сам тражио књиге о великим уметницима и изучавао њихов рад. Постепено се родила и жеља да цртам и експериментирам у разноразним стиловима, да тражим различите технике и теме. Када сам пре 23 године отишао у Италију, оно прво што сам урадио било је да обиђем све катедрале. Ја верујем у Бога, али када сам први пут ушао у њихове храмове сам гледао на њих као на праву „библиотеку уметности“. Тамо можеш да се приближиш великим именима сликарства. То да их више нема међу нама не значи ништа, јер су нам они оставили своја дела која и дан данас одређују смернице у уметности. Некако неосетно они те обогаћују емотивно и њихов утисак заувек остаје у свести. Наслов „Загонетка вибрација“ сугерише имагинарне жице које се могу назрети у сликама. Оне им дају дубину, тродимензиалност и трептај. Радостан сам да их и публика схвата на исти начин. Ствара се интеракција између човека и слике, нит која вибрира у свести и уобразиљи. Слушам и ми је јако драго када разговарамо са људима о загонеткама које чулно откривају на мојим платнима.“
Попут сваког човека оданог уметности и Николај Делијанев стално тежи развоју, тражи изненађење преко нових сликарских метода. Убеђен је да у уметности, исто као и у животу, ништа не долази случајно. Тако је сусрет са сликарем из Венецуеле Вилмером Херисоном надахнуо Делијанева да се обрати оптичкој илузији.
„Херисон се занима за геометрију, ради у техници „оптичке илузије“. Ја сам већ имао неко искуство са фигуративним елементима, али када сам додао и оптичку технику, добио сам нешто сасвим ново – каже Николај Делијанев и наставља: Сада могу да изразим све моје емоције и љубав у сликама и надам се да ће то одјекнути код публике. По мени ова техника је веома актуелна и у будуће ће постајати све популарнија, чим јој и критика посвећује посебну пажњу. У принципу када сликам ја увек слушам космичку музику. Тако се преко четкице трептаји мелодија преносе на платно. Стално пратим развој уметности, али и све што се дешава у Бугарској. Домовина је у мом срцу и ја, попут сваког ко живи ван њених предела, осећам како ме све бугарско привлачи и откривам ствари које сам пре мимоилазио. Најважније је да тренутно запажам успон у сфери наше домаће културе, што значи да ће и држава доживети успон.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лична архиваНови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..