Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Млади музичари изводе дела Александра Танева

БНР Новини

Концертом у дворани Савеза бугарских композитора биће обележен 90. рођендан проф. Александра Танева (23. октобар, 1928-1996). На програму су његова камерна дела и песме које ће публика имати прилику да чује у извођењу младих инструменталиста и Дечјег филхармонијског хора под управом Славила Димитрова.

Проф. Александар Танев је написао многе композиције различитих жанрова – три ораторија, пет кантата, два концерта за клавир и оркестар, камерна дела, позоришну музику и више десетина песама које су омиљени део репертоара хорских састава у земљи и иностранству. Проф. Танев је као друштвени посленик оставио неизбрисив траг у животу својих студената, колега и истомишљеника.

Ево шта је проф. Тодор Танев, политиколог, социолог и политичар рекао о свом оцу:

СнимкаО свом оцу с поносом могу рећи да је пре свега био Бугарин. Наравно, не у смислу „националиста.“ Он је себе сматрао човеком истока, био је изузетно виталан. Рођен је у Будимпешти, али је увек говорио да је из Хаскова пошто је одрастао у том граду. Гимназију је завршио у Крџалију. Често је подсећао да су ови градови на великом путу који је повезивао Лондон и Калкуту. Можда је због тога сасвим логично спојио виталност Истока са разумном природом Запада.

Александар Танев је активно радио за бугарске музичке форуме, учествовао је у успостављању и афирмисању многих такмичења. Међу њима су Међународно хорско такмичење „Проф. Г. Димитров“ (Варна), Музички дани „Недјалка Симеонова“ (Хасково), „Златна Дијана“ (Јамбол), „Китна Тракија пева,“ „Фестивал Дунавских хорова“ и др. Он је један од иницијатора и организатора традиционалног прегледа „Нова бугарска музика“ Савеза бугарских композитора, у чијем је руководству био. Добитник је бројних награда. Одиграо је велику улогу у процесу изградње и развоја хорског аматерског певања код нас.

За њега је најбољи инструмент био хор – ова „чудна ствар“ коју су још стари Грци пронашли, наставио је проф. Т. Танев. Као музичар је био компликована особа. Његове песме за хор које су бугарским хоровима донеле награде на различитим такмичењима широм света представљају „мале симфоније“ које су изграђене на принципу симфонизма, али за глас. Биле су углавном на стихове које опевају Бугарску. У питању је језик који одражава дивљи ритам традиционалног веза, поњава. Он је све то волео и желео да га покаже и свету. И то су сви који воле бугарску музику запамтили. Био је композитор, али је пре свега био социјалан човек, користио је музичка средства како би људе напунио ентузијазмом. Питајте кога год хоћете – у северној илити јужној Бугарској, свугде је иницирао натпевавања, фестивале. Радио је то како би људима показао да треба да се осећају као део једне велике породице. Говорио је да је Бугарска исувише мала да бисмо је раскомадали. Мог оца је занимало све, и књижевност, и политика. Што се музике тиче, потпао је под утицај неколико светских композитора – сасвим безусловно је био под утицајем Вагнера, али му је срцу најближи био Прокофјев. Волео је и музику Танеева. Не знам да ли је имао афинитет према немачкој романтици, али је волео музику Брамса. Највише је био под утицајем својих бугарских пријатеља – био је у блиским односима с Панчом и Љубеном Владигеровим, као и с бугарским ствараоцима из различитих области уметности.

Концерт у Савезу бугарских композитора је са слободним улазом. У фоајеу испред дворане посетиоци и гости имају прилику да до 29. октобра виде путујућу изложбу под насловом „Александар Танев – дух и речи,“ која је приређена поводом прославе годишњице композитора.

Фотографије: лична архива

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарске народне песме су непреводиве, али их свет сматра магичним

Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре,..

објављено 18.6.24. 10.15

„Хоћу ли пољубити“

Дани Илијева, коју смо упознали прошлој сезони музичког такмичења „Глас Бугарске“, представља своју нову песму под насловом „ Хоћу ли пољубити “ . Са само 16 година, Дани је 2022. године постала најмлађи победник фестивала „Бургас и море“. Ово није..

објављено 17.6.24. 10.15

Димитар Карамитев: Бугарски кавал је најбогатији украсима – кроз њега говори велика душа нашег народа

"Одрастао сам уз звук кавала. Памтим породична окупљања у Старој Загори сваке суботе, са поводом и без повода, на којима се увек певало" – прича о својим првим сусретима са народном песмом и кавалском пратњом Димитар Карамитев. Он је извођач из..

објављено 16.6.24. 11.20