26. октобра Бугарска православна црква слави Светог великомученика Димитрија Солунског. Његово молитвено заступништво траже Грци, Бугари, Руси и Срби. Доц. др Павел Павлов са Богословског факултета Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ каже да је „Свети Димитрије један од нарочито поштованих балканских светитеља-покровитеља“, а ово поштовање и нарочито у првом миленијуму „условљено је близином градова у којима се светац подвизавао и у којима је касније пострадао у мучењима – Солуну и Сирмиуму (Сремској Митровици) – престоници провинције Панонија у Римском царству.“ У другом миленијуму светитељ је слављен и у другим подручјима, па је поштовање према њему пренето и у Малу Азију.

„Датум празника у црквеном календару није случајно изабран, он је везан за житије светитеља, преношење његових светих моштију и за његову чудотворну икону. У старој традицији на дан Светог Димитрија црква окупља вернике након дугог лета и тешких пољопривредних радова. Кући се враћају печалбари, тада се отпуштају шегрти и слуге којима је истекао уговор. Почиње нов, унутрашњи породични циклус, јер су већ завршени радови напољу и почиње припрема за велики хришћански благдан – Рождество Исуса Христа.“

Доц. Павлов објашњава да су „у муралима Свети Георгије и Свети Димитрије осликани као ратници у првом реду светитеља-мученика – један поред другог или један наспрам другог. На Балкану поштовање према светим великомученицима почиње светковањем Светог Георгија и Светог Димитрија.“

Пошто црква одређује Светог Димитрија као ратника и мученика који је пострадао за веру Христову“, може ли се рећи да сваки светац има своју Голготу?

„Може и то посебно када говоримо о мученицима – одговара доц.Павлов. – Сваки светитељ у свом подвизавању наилази на страдања и искушења. Мученици и нарочито они у III и IV веку после Христа најчешће су служили у војсци. Тамо су сви били под сталним надзором те је било најлакше открити ко је хришћанин. Они су доследно одбијали да се поклоне паганским божанствима. Тиме су показивали своју веру и исповедање Христа и уједно одабирали тежак пут мучеништва који је водио у смрт. Безброј непознатих хришћана страдало је за Христову веру. У црквеном предању помињу се светих 20 хиљада мученика никомидијских који су због своје вере масовно погубљени. Дакле, мученика је много, али међу њима се посебно истичу Свети Димитрије и Свети Георгије. Они су живели управо у том раном за хришћанство IV веку, за владавине римског цара Диоклецијана када су хришћани доживели највеће прогоне. Светом Георгију је одрубљена глава у Никомидији – источној престоници Римског царства, а Свети Димитрије избоден копљима у Солуну.“

О вези Светог Димитрија и Другог бугарског царства доц.Павлов каже:

„Ова веза је нешто важно када говоримо о Светом Димитрију. Георгије Акрополит и неки други извори с краја XII и почетка XIII века сведоче како су за време најезде на Балкан Нормани почели да искорењују традицију прославе светаца. Када су запосели Солун, они су опљачкали цркву Светог Димитрија, али светац није допустио да се његова чудотворна икона спаљи и та се неким чудом обрела у Трнову. То се догодило 1185. г. када су браћа Јован Асен и Теодор од византијског цара Исака ІІ Анђела у Константинопољу затражила пронију (имање које је држава давала заслужним властелинима на уживање без права својине), а он их је одбио. Када су се вратили у Трново, они су затекли икону Светог Димитрија у граду и то прихватили као знак да је светац покровитељ престонице и зато саградили цркву посвећену Светом Димитрију Солунском у којој је стављена чудотворна икона. Та је црква повезана са устанком који су они дигли против Византије, а отуда и са ослобођењем Бугарске од византијске власти. У доба националног препорода, за време бугарско-грчког црквеног спора Свети Димитрије је осликан као коњаник који копљем пробада човека. Сматра се да је тај човек цар Калојан, који је 8. октобра 1207. убијен у свом ратничком шатору испод бедема Солуна. Тумачење је следеће - светитељ се вратио у свој град, Солун, да би га одбранио од опасности да га освоји бугарски цар Калојан – трећи брат из династије Асени. То је погрешно тумачење јер у то време град није био под влашћу Византије, већ крсташа који су такође били освајачи. У историјским круговима се ломе копља око тога како се икона Светог Димитрија могла наћи у Трнову. Добар одговор би био – светитељ је сам дошао у место у којем је био изузетно поштован.“

У закључку доц. Павлов упућује благослов „ да се Свети Димитрије за све нас молитвено заступа пред Христом, да нам дарује здравље и снаге и да нас штити од сваке непријатељске силе“.

Превод: Ана Андрејева