25. новембра Бугарска православна црква и њени верници славе успомену на Светог Климента, словенског и бугарског просветитеља, духовника и књижевника, ученика Свете браће Ћирила и Методија. Према архијепископу Теофилакту, аутору дела „Живот Светог Климента Охридског“ и Димитрију Хоматијану који је написао друго дело, такође посвећено Клименту, овај велики духовник и бугарски просветитељ припада европским Мезима које многи сматрају Бугарима (Хоматијан). Према историјским изворима, када су утемељивачи словенске писмености браћа Ћирило и Методије отишли у Моравску да шире Христову веру са собом су повели и Климента, који им се придружио и у Риму где је рукоположен за свештеника. Након Методијеве смрти (885), који је био архијепископ Моравски, немачко свештенство је прогнало његове ученике, неки од њих су се склонили у Бугарску чији се народ покрстио 864. године. Након преласка у хришћанство народу су били потребни учитељи и људи који ће ширити Христову веру на свима разумљивом језику. О заслузи Светог Климента за стварање средњевековне књижевне културе испричао нам је доц. Трендафил Крстанов из Црквено-историјског института Бугарске патријаршије:

Дело Светог Климента је нераскидиво повезано с радом браће Ћирила и Методија, и са Светим Наумом. Пронађена је „Прича о животу Светог Наума“ у којој се наводи да су Климент и Наум са својим учитељима превели литургијске и библијске књиге на словенски језик, које су благословљене у Старом Риму. Тиме су они ударили темеље својој просветитељској мисији. У истој причи се истиче да су тројица ученика Ћирила и Методија – Климент, Наум и Ангеларије, жудела за Бугарском, надали су се да ће их она примити и пружити уточиште и мир.

Бугарски владар Борис Михаил их је примио раширених руку а обезбедио им је све потребне услове за књижевну делатност чији је циљ био да се удовољи потребама Бугарске цркве. Кнез Борис је Светог Климента послао као учитеља, а као што каже доц. Крстанов улога учитеља у хришћанству је веома битна јер он има за задатак да помогне културни напредак народа, да држи беседе, учи омладину, преводи књиге и пише проповеди, житија, похвална слова, црквене химне. Према историјским подацима, за 7 година је Свети Климент припремио 3.500 ученика на југозападу Бугарске. Након рукоположења у чин свештеника они су замењивали грчке свештенике који су литургије и остале службе служили на неразумљивом народу језику. Није случајно што је Теофилакт Светог Климента назвао првим епископом који је проповедао на бугарском језику, с обзиром на његову просветитељску делатност међу Бугарима. Као део књижевног наслеђа Светог Климента су најбоље сачувани преписи које је направио у Молдавији и Влашкој, пошто је тамо језик другачији због чега су дословно преписивани, каже наш саговорник. У току својих научних истраживања је доц. Крстанов утврдио датум смрти свеца и локализовао његово епископско седиште, а представио је своја открића на конференцији на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски:

Климент је носио титуле епископа Тивериопољског и епископа Величког. У библиотеци Свете столице сам пронашао документе Аристархија Ставракија, логотета Цариградске патријаршије који је деценијама састављао спискове епархија, укључујући Берат и Канину у северном Епиру. У њима сам открио име Климента и датум његове смрти – 25. јул 916. године. И у Папском годишњаку „Annuario Pontificio” се помиње таква епархија. Потврђује се и претпоставка истраживача да је у периоду од 893. до 906. године Климент био епископ Тивериопољски или Струмички, а од 906. до своје смрти је епископ Велички.Како би се у потпуности посветио књижевној делатности и неометано радио му је бугарски владар Борис обезбедио кућу у Деволу и Охриду. У Охриду му је кућа била тик уз цркву Светог Пантелејмона где је и сахрањен. Стога је он познат као Свети Климент Епископ Велички и Охридски Чудотворац, који је пореклом и делом Бугарин, рекао је у закључку доц. Крстанов.