25. новембра Бугарска православна црква и њени верници славе успомену на Светог Климента, словенског и бугарског просветитеља, духовника и књижевника, ученика Свете браће Ћирила и Методија. Према архијепископу Теофилакту, аутору дела „Живот Светог Климента Охридског“ и Димитрију Хоматијану који је написао друго дело, такође посвећено Клименту, овај велики духовник и бугарски просветитељ припада европским Мезима које многи сматрају Бугарима (Хоматијан). Према историјским изворима, када су утемељивачи словенске писмености браћа Ћирило и Методије отишли у Моравску да шире Христову веру са собом су повели и Климента, који им се придружио и у Риму где је рукоположен за свештеника. Након Методијеве смрти (885), који је био архијепископ Моравски, немачко свештенство је прогнало његове ученике, неки од њих су се склонили у Бугарску чији се народ покрстио 864. године. Након преласка у хришћанство народу су били потребни учитељи и људи који ће ширити Христову веру на свима разумљивом језику. О заслузи Светог Климента за стварање средњевековне књижевне културе испричао нам је доц. Трендафил Крстанов из Црквено-историјског института Бугарске патријаршије:
Дело Светог Климента је нераскидиво повезано с радом браће Ћирила и Методија, и са Светим Наумом. Пронађена је „Прича о животу Светог Наума“ у којој се наводи да су Климент и Наум са својим учитељима превели литургијске и библијске књиге на словенски језик, које су благословљене у Старом Риму. Тиме су они ударили темеље својој просветитељској мисији. У истој причи се истиче да су тројица ученика Ћирила и Методија – Климент, Наум и Ангеларије, жудела за Бугарском, надали су се да ће их она примити и пружити уточиште и мир.
Бугарски владар Борис Михаил их је примио раширених руку а обезбедио им је све потребне услове за књижевну делатност чији је циљ био да се удовољи потребама Бугарске цркве. Кнез Борис је Светог Климента послао као учитеља, а као што каже доц. Крстанов улога учитеља у хришћанству је веома битна јер он има за задатак да помогне културни напредак народа, да држи беседе, учи омладину, преводи књиге и пише проповеди, житија, похвална слова, црквене химне. Према историјским подацима, за 7 година је Свети Климент припремио 3.500 ученика на југозападу Бугарске. Након рукоположења у чин свештеника они су замењивали грчке свештенике који су литургије и остале службе служили на неразумљивом народу језику. Није случајно што је Теофилакт Светог Климента назвао првим епископом који је проповедао на бугарском језику, с обзиром на његову просветитељску делатност међу Бугарима. Као део књижевног наслеђа Светог Климента су најбоље сачувани преписи које је направио у Молдавији и Влашкој, пошто је тамо језик другачији због чега су дословно преписивани, каже наш саговорник. У току својих научних истраживања је доц. Крстанов утврдио датум смрти свеца и локализовао његово епископско седиште, а представио је своја открића на конференцији на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски:
Климент је носио титуле епископа Тивериопољског и епископа Величког. У библиотеци Свете столице сам пронашао документе Аристархија Ставракија, логотета Цариградске патријаршије који је деценијама састављао спискове епархија, укључујући Берат и Канину у северном Епиру. У њима сам открио име Климента и датум његове смрти – 25. јул 916. године. И у Папском годишњаку „Annuario Pontificio” се помиње таква епархија. Потврђује се и претпоставка истраживача да је у периоду од 893. до 906. године Климент био епископ Тивериопољски или Струмички, а од 906. до своје смрти је епископ Велички.Како би се у потпуности посветио књижевној делатности и неометано радио му је бугарски владар Борис обезбедио кућу у Деволу и Охриду. У Охриду му је кућа била тик уз цркву Светог Пантелејмона где је и сахрањен. Стога је он познат као Свети Климент Епископ Велички и Охридски Чудотворац, који је пореклом и делом Бугарин, рекао је у закључку доц. Крстанов.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваПерперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
У навечерје светлог празника Рођења Христовог, на Бадње вече, Његова светост патријарх бугарски и митрополит софијски Даниил, упутио је своју поруку свим..