Вино је одвајкада део културе и живота Бугарина. Оно је присуствовало на трпези владара и људи из њиховог окружења, а пијење вина сматрало се ритуалом – веровало се да се на овај начин они могу повезати са божанским. Након ширења хришћанства по свету и његовог примања код нас, вино задржава своју обредну симболику, јер се повезује са крвљу Исуса Христа. Постепено оно улази и у куће обичних људи који почињу да узгајају различите сорте грожђа. Међу најраспрострањенијим и најпрепознатљивијим код нас су гамза и мавруд. Бројне и врло упечатљиве су легенде које казују како су ове сорте добиле своје име. Према једној од њих:
За време Другог бугарског царства један бољар је добио ћерке – Гамзу и Мавруду. Гамза и Мавруда су традиционална и лепа бугарска имена. Бољарови свињари су решили да две сорте вина назову по њима. У новијим данима, средином 20. века, сорте гамза и мавруд се из видинског краја, где су настале, преносе и у регион Асеновграда. У последње време на подручју Видина насади се обнављају. – каже сомелијер Христо Тошков.
Према једној другој легенди, живела некад веома сиромашна жена која је свог сина јединца хранила соком од грожђа са свог малог винограда. Дечак је одрастао и постао храбар момак. Био је јако снажан и сви су му се дивили, поготову када је успео да победи и лава кога је кан Крум поставио за чувара капије прве бугарске престонице Плиске. После тог случаја, сорта грожђа захваљујући којој је момак био тако снажан, је добила име по њему – мавруд.
Данас су мавруд и гамза међу највољенијим бугарским винима. Због своје густине и ароме она одлично иду уз традиционална месна јела која обично спремамо у зимским месецима. Ако имате прилику да када купујете вино чујете савет сомелијера, искористите је – неће вам бити на одмет. И само да посетимо:
Сомелијер је образована особа, врхунски познавалац винске културе који даје савете о вину. Он није технолог и не даје препоруке везане за производњу вина, објашњава Христо Тошков. – Назив се користио још у средњем веку. Тако су називали људе који су са својом мулом ишли од града до града да би у крчмама нудили вино из својих винограда… Улога сомелијера је да за одређено јело препоручи најбоље вино.
Стварно добар сомелијер је тај који ће вам испричати причу скривену иза етикете. Тако испијена чаша вина неће бити само обичан доживљај него и својеврстан ритуал – исто као некад у древна времена.
Кад бирате флашу за поклон, она мора бити само део њега. Често пута повод је такав да желите да изаберете у неком смислу необичан, што занимљивији поклон – поклон који носи поруку. Вино може бити такав поклон! Једна варијанта је да флаша буде стављена у специјалну кутију, друга – да је вино у осликаној флаши а уз њу се могу додати и украшене чаше – све по вашем избору.
А ако особа којој ћете поклонити вино живи у иностранству или просто поштује бугарске традиције, добра идеја би било да јој поклоните флашу вина која би је по нечему подсетила на наш фолклор.
Одлична идеја је флаша са бугарским везом. Бугарски вез садржи симболику, поруку, информације …, каже сликарка Весела Влчинова. Он нас подсећа ко смо, одакле смо и које су наше традиције, а све су то ствари које не смемо заборавити. Вез као изражајно средство и као ствар која снажно подсећа на наш фолклор лако се може наћи на флаши вина.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архиваОпстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..