Сваке године око Јовандана, који се по старом календару обележава 20. јануара, у многим селима Софијског, Русенског и Ловешког краја изводи се старински народни обичај Џамала. То је мушки празник који је део зимских игара под маскама у Бугарској. Према неким предањима традиција је настала у доба османске владавине.Житељи села Волујак код Софије причају како је некада давно њихов крај задесила велика суша која је потрајала годинама. Народ је осиромашио и пао у очај. Једног дана су међутим сељаци угледали неку непознату звер како долази са оближње планине Љуљин. Они су кренули њеним стопама и тако стигли на сеоски трг. Тамо је животиња почела да скакуће и игра, а око ње су заиграли и људи. Игра је прерасла у свеопшту радост, а радост пак је протерала муку из села и тако је та година била веома плодна. У част тој непознатој звери и данас житељи Волујака праве кукера који се зове Џамала, а џамалари иду од куће до куће и играју за здравље, благостање и истеривање злих духова.
У другим местима исти се обичај зове Камила зато што се верује да је камила животиња која је дошла из далеке државе Арабастан да играза берићет, богатство и рађање више деце. У групи џамалара су још и баба, деда, лекар, Циганка, писар, свештеник, музичари, свако од којих има своју улогу и реплике. Сви скупа изводе нешто налик на забавну позоришну представу која весели публику, а домаћини верују да ће се све добре жеље играча обистинити у новој години.
До 60. година прошлог века ритуал је тонуо у заборав, али га је група уметничких аматера обновила и тиме побудила интересовање за њега. Тако је празник очуван и сада се обележава у његовој изворној верзији.
И ове године велика група мушкараца ће у рано јутро 19. јануара кренути у обилазак кућа у селу Доњи Богров у Софијском крају. Предводиће је Иван Радојков Иванов, који је међу најстаријим учесницима ритуала и сећа се како је он 1968 г. обновљену његовом родном селу.
У нашој читаоници (Дому културе) у Доњем Богрову држимо до обичаја и традиције које су нам пренели наши преци. Џамали смо удахнули нов живот 1968.г., а ја сам у првом обновљеном празнику учествовао као кукер. Касније сам играо и девера,и водича камиле. Ова последња улога је можда најтежа између свих осталих. Када кренемо у обилазак кућа, на челу поворке иду млада и младожења, кум и кума. Следе свештеник и клисар, лекар, берберин, камилар, мечкар и медвед.
Обичај смо научили од деда Ангела из нашег села. Најпре у кућу улазе дечаци које зовемо џамале. О њихову одећу су окачена звона налик на она која носе кукери. Звекећу како би протерали зле духове. Затим преко кућног прага кроче невеста и младожења и љубе руку домаћину који их дочекује. Овај се ритуал изводи за здравље. Пошто обиђемо све куће окупљамо се на крају села и глумимо велику породицу. Најпре је венчање, онда разламамо погачу изнад глава брачног пара по старом бугарском свадбеном обичају. Хлеб се дели свим присутнима. Онда палимо велику ватру и прескачемо је. Верује се да тај обичај протерује зле силе из села. Овим ритуалом смо учествовали на фестивалу кукера у Пернику 1978. г. и однели прву награду. Само смо сада променили датум, али је ипак то само дан раније од Јовандана по старом календару.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: elinpelin.org и БГНЕС
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Село Бојница у близини Видина припрема се за традиционални бал народне ношње, који организују чланови културно-уметничког друштва „Нада – 1903“...