Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вања Влкова: „Остварила сам оно о чему сам сањала“

Фотографија: лична архива

Богато је певачко мајсторство Вање Влкове. Њен предиван глас звучи са концертних подијума, на свадбама и свугде где њене песме из Тракије окупљају бројне поштоваоце. Као солисткиња чувених свадбарских оркестара „Канарите“ и „Млади Тракијци“, певачица тежи да обрадује младожење и невесте лепим извођењима на њиховом најсрећнијем дану. Вања Влкова успешно пева и на концертима широм земље. А међу њеним предстојећим наступима је концерт 19. марта под насловом „Фолклор онакав каквим су га они направили“ заједно са хармоникашем Петром Ралчевим, перкусионистом Стојаном Јанкуловим, тамбурашем Ангелом Димитровим и триом „Богдан“. Догађај је на музичком програму „Пловдив – Европска престоница културе ’2019.“


Фамилија Вање Влкове потиче из Добруџанског краја. Њен таленат су открили још када је била мала девојчица, те су је онда родитељи охрабрили да настави обуку на Националној школи фолклорних уметности „Филип Кутев“ у Котелу. Вања Влкова је дипломирала и на Академији музичких, плесних и ликовних уметности у Пловдиву у струкама народно певање и ћемане. Већ као студент она је освојила прве награде на конкурсима „Иван Георгијев“ и „Са песмама Влкане Стојанове“, а као ћеманџија – добитница је прве награде конкурса по имену истакнутог инструменталисте Јанка Петрова. 2001. године је направила и своје прве снимке са Оркестром народне музике Националног радија. Она је иницијатор стварања и оснивач дечје музичке школе за народно певање у граду Раковском.

Вања Влкова дели са нама узбудљиве тренутке свог живота на сцени:

„Човек се рађа са својим талентом. Породица је пробудила у мени љубав ка фолклору. Мама и тата увек су певали у неким аматерским саставима. Мој отац гаји посебан однос према народној музици. Он је код мене приметио талент и жељу да певам. Он ме је подржавао током година како бих постала оно што јесам данас. Имала сам 4 -5 година када сам први пут наступила на сцени у селу Дебрене код Варне и тако до дана данашњег. У музичкој школи у Котелу сам се осетила као код куће. Сећам се колико је захтевна према мени била моја наставница певања гђа Сашка Ченкова. Плашила сам се да ли ће она остати задовољна, да ли се добро сналазим. А са Величком Тодоровом која ме је учила да свирам ћемане понекад смо месецима понављале једну те исту мелодију, све док не испадне како ваља. Колико корисно је било све оно што сам тамо научила! За време студија сам схватила да ти часови у школи нису били једноставно часови певања и свирања, већ су нас инспирисали да са се љубављу и упорно посветимо музици. Срећна сам да данас могу да будем на једној сцени са музичарима од којих сам пуно тога научила. Музика је присутна свугде – на концертима, свадбама, саборима, сеоским пијацама, приватним журкама, славама, па чак је са нама и без неког нарочитог повода. У једном тренутку сваки интерпретатор који жели да се развија властитом музиком треба да сагради и свој стил. И ја сам остварила оно о чему сам сањала. Захвална сам Петру Ралчеву, Георгију Јаневу, Пеју Пејеву, Недјалку Недјалкову, Стојану Јанкулову. Не могу их свих набројити…

Узбудљиво је било моје гостовање Амстердаму са групом „Арифа“ у чијем су саставу четири момка из различитих земаља који живе у Холандији. Нас је било три жене солисткиње – из Ирана, Кине и Бугарске. Све свирамо на жичаним инструментима, типичним за наше земље. То је била сјајна прилика да на занимљив начин представимо народну музику Бугарске, Кине и Ирана, а у пратњи групе „Арифа“. Приредили смо концерте у неколико држава, па смо чак објавили и албуме.“


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..

објављено 20.12.24. 09.45

Божићне бајке од стакла или како оживљава једна помало заборављена традиција

Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..

објављено 18.12.24. 11.15
Фотографија: Читалище „Искра 1898“ - Борово

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја

Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...

објављено 2.12.24. 12.05