Богато је певачко мајсторство Вање Влкове. Њен предиван глас звучи са концертних подијума, на свадбама и свугде где њене песме из Тракије окупљају бројне поштоваоце. Као солисткиња чувених свадбарских оркестара „Канарите“ и „Млади Тракијци“, певачица тежи да обрадује младожење и невесте лепим извођењима на њиховом најсрећнијем дану. Вања Влкова успешно пева и на концертима широм земље. А међу њеним предстојећим наступима је концерт 19. марта под насловом „Фолклор онакав каквим су га они направили“ заједно са хармоникашем Петром Ралчевим, перкусионистом Стојаном Јанкуловим, тамбурашем Ангелом Димитровим и триом „Богдан“. Догађај је на музичком програму „Пловдив – Европска престоница културе ’2019.“
Вања Влкова дели са нама узбудљиве тренутке свог живота на сцени:
„Човек се рађа са својим талентом. Породица је пробудила у мени љубав ка фолклору. Мама и тата увек су певали у неким аматерским саставима. Мој отац гаји посебан однос према народној музици. Он је код мене приметио талент и жељу да певам. Он ме је подржавао током година како бих постала оно што јесам данас. Имала сам 4 -5 година када сам први пут наступила на сцени у селу Дебрене код Варне и тако до дана данашњег. У музичкој школи у Котелу сам се осетила као код куће. Сећам се колико је захтевна према мени била моја наставница певања гђа Сашка Ченкова. Плашила сам се да ли ће она остати задовољна, да ли се добро сналазим. А са Величком Тодоровом која ме је учила да свирам ћемане понекад смо месецима понављале једну те исту мелодију, све док не испадне како ваља. Колико корисно је било све оно што сам тамо научила! За време студија сам схватила да ти часови у школи нису били једноставно часови певања и свирања, већ су нас инспирисали да са се љубављу и упорно посветимо музици. Срећна сам да данас могу да будем на једној сцени са музичарима од којих сам пуно тога научила. Музика је присутна свугде – на концертима, свадбама, саборима, сеоским пијацама, приватним журкама, славама, па чак је са нама и без неког нарочитог повода. У једном тренутку сваки интерпретатор који жели да се развија властитом музиком треба да сагради и свој стил. И ја сам остварила оно о чему сам сањала. Захвална сам Петру Ралчеву, Георгију Јаневу, Пеју Пејеву, Недјалку Недјалкову, Стојану Јанкулову. Не могу их свих набројити…
Узбудљиво је било моје гостовање Амстердаму са групом „Арифа“ у чијем су саставу четири момка из различитих земаља који живе у Холандији. Нас је било три жене солисткиње – из Ирана, Кине и Бугарске. Све свирамо на жичаним инструментима, типичним за наше земље. То је била сјајна прилика да на занимљив начин представимо народну музику Бугарске, Кине и Ирана, а у пратњи групе „Арифа“. Приредили смо концерте у неколико држава, па смо чак објавили и албуме.“
Превод: Александра Ливен
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..